ЗАЈЕДНО ПРОТИВ САЈБЕР НАСИЉА: Како држава планира да се обрачуна са злоупотребом интернета, због које нарочито страдају жене и деца

ИНФОРМАЦИЈА да је чак 98,5 одсто територије Србије покривено интернетом, истовремено и радује и брине. С једне стране се приводи крају пројекат увођења широкопојасног интернета у сеоска подручја, а с друге имамо свакодневно и свеприсутно дигитално насиље: претње, уцене, осветничку порнографију, крађу профила на друштвеним мрежама...

Фото Shutterstock

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић поменуо је у разговору за "Новости" пројекат "Повезане школе", у оквиру ког се увезује више од 3.800 основних и средњих школа. Око 700.000 деце и више од 100.000 наставника добило је најквалитетнији интернет, без обзира на то где живе. Међутим, да не би постали мета превараната и злостављача, неопходне су обуке како да безбедно користе мреже, али и прописи којима ће криминал у дигиталној сфери бити кажњаван.

У последње време опет је у фокусу злостављање жена и деце на различитим групама у оквиру платформе "Телеграм", које се обично подводи под термин "осветничка порнографија". Међутим, овде више није реч само о објављивању интимних слика које деле разочарани партнери, већ и о фотографијама мајки или сестара, које деле мушки сродници, а шаљу их чак и педофилским сајтовима.

Приватна архива

- Ситуација у Србији у погледу дигиталног насиља не разликује се од ситуације у било којој другој држави - каже за "Новости" Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за родну равноправност, борбу против насиља над женама и њихово економско и политичко оснаживање. - И код нас је најзаступљеније ширење неистина, пласирање фотографија или видео-записа по друштвеним мрежама без знања и сагласности, као и претње и пласирање неприкладних и лажних информација у разним форматима, а најчешће уз лажно представљање. Проблем се додатно усложњава уколико сте осим дигиталног изложени и другим облицима насиља од исте особе или групе особа.

Она наводи да се грађани обраћају Министарству, тражећи помоћ, а издваја два случаја која, како каже, сумирају размере онога чему смо сви изложени - било непосредно, као учесници, односно жртве, било као узнемирени сведоци.

- Прву групу чине младе жене чије се фотографије и видео-записи деле путем друштвених мрежа без њихове сагласности и знања. Такве садржаје из освете деле њима познате и блиске особе, најчешће партнери и бивши партнери. Међутим, недавно откривене затворене телеграм-групе показују да се то не дешава само одраслим женама и не из само таквих релација, већ и малолетним девојкама и изузетно младим девојчицама, и да то раде чак и њихови очеви, браћа, синови и други сродници. Другу групу чине особе које се жале на прогањање путем друштвених мрежа. Мислим да често нисмо свесни моћи коју има интернет, као нејнеуређенији простор на свету, и колико у том простору који је без контроле пружамо информација о себи путем разних канала комуникација и друштвених мрежа, па то нас или нама блиске особе може довести у непосредну опасност - каже министарка.

Додаје да је интернет најмање уређен простор глобално, док истовремено власници апликација штите податке корисника који те апликације могу и да злоупотребљавају. Зато је тужилаштвима широм света, па и код нас, тешко да уђу у траг злостављачима. Одговори се предуго чекају, ИП адресе се лако маскирају и вештији могу под лажним именима да пишу о вама и са адреса које су хиљадама километара далеко, а да можда баш тад заједно пијете кафу у вашој дневној соби...

На питање планира ли држава да донесе прописе који би заштитили грађане, она открива да је већ разговарала са министрима телекомуникација и полиције, а нада се ускоро и са министаркама правде и просвете. Каже да постоје иницијативе започете у мандату претходне владе, које би могле да буду заокружене у мандату ове.

- Оно што видим као изазов јесте како сви ми заједно, не само Влада, него и друштво у целости, можемо да делујемо превентивно с обзиром на брзину којом се питања сигурности и безбедности на интернету отварају. Пред таквим изазовима је цео свет, не само Србија. Не постоји пропис на који се можемо са лакоћом угледати или применити га код нас, осим спорадичних реакција којима се забрањује рад ове или оне мреже. Међутим, такве забране дугорочно нису решење. Једну мрежу угасите, а појави се нова, која пружа исте или можда још веће могућности за злоупотребе. Важно је пробудити свест код људи колико је дигитално насиље распрострањено, које потенцијалне опасности вребају иза готово сваке активности на интернету и колико је важно да заштитимо децу - каже Мацура.

Зато је предложила министру Ристићу да се формира Савет за спречавање дигиталног насиља, који би, осим надлежних министарстава, окупио и највеће стручњаке у држави.

- Идеја је да будемо можда пионири у свету када је у питању потрага за правним решењима која се односе на безбедност на интернету, али и да Савет делује максимално превентивно, са фокусом на најмлађе. Министар и ја смо се сагласили да би било више него корисно да тим већ од јесени крене на "терен", од школе до школе, и бави се едукацијом - како да заштите себе и друге, и како да искористе све добре стране интернета о којима се најмање говори, а тичу се едукације и унапређења знања и вештина - закључује министарка, и додаје да је важно да са радом настави и Савет за спречавање вршњачког насиља, посебно плаформа "Чувам те".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације