У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ СМО ТРЕЋИ: Универзитет у Београду међу првих 500 у свету на Шангајској листи, мало испод прошлогодишњег ранга

УНИВЕРЗИТЕТ у Београду се на најновијој Шангајској листи нашао међу 500 најбољих светских високошколских установа заузевши од 405 до 407 места. Иако је то благи пад у односу на прошлу годину, када је био рангиран као 393, стручњаци оцењују да то, ипак, није неуспех. Наш најстарији и највећи универзитет је и даље међу два одсто најбољих у свету, и у самом врху Источној Европи, одмах после "Ломоносова" и Карловог универзитета у Прагу.

Фото: Н. Фифић

Према речима професора др Зорана Николића, са Физичког факултета у Београду који се бави Шангајском листом, годинама већ постоји демографска нестабилност у целој земљи. Тако је број студента, професора исти или мањи, што је допринело малом померању на листи.

- Налазимо на месту које нам припада у оквиру наших достигнућа. Годинама смо већ на истоветном броју научних радова, што је веома битно за Шангајску листу јер она третира број истакнутих појединаца - објашањава професор Николић. - Ми немамо нови прилив наставника. Престижу нас универзитети са Истока. Поједини од њих имају више наставног кадра него ми студената. Универзитет у Београду је "склизнуо" са 393. места на 405-407. Да не би било погрешних тумачења, није пао за 100 места.

Наш саговорник истиче да је БУ боље пласиран од универзитета у Загребу који је 485, Истанбулу - 441, Љубљани - 492, као и од Варшавског и оног у Будумпешти.

Он наводи да ћемо опстати још неки период међу првих 500, али је потребна циркулација кадра и долазак професора из других земаља да би остварили бољи "пласман". На Шангајској листи се из Србије налази још Универзитет у Новом Саду, који је задржао прошлогодишњу позицију између 901. и 1000. места.

Међународно истраживање академске изврсности спроводи ShanghaiRanking Consultancy. Универзитети су рангирани на основу шест објективних индикатора, укључујући број алумнија (академског особља) и особља који су освојили Нобелове награде и Филдсове медаље, број високо цитираних истраживача које је изабрао Clarivatе, број чланака објављених у часописима Nature and Science, број чланака индексираних у Veb of Science и учинак универзитета по глави становника.

Већ 22 године на врху листе је Универзитет Харвард, следе Станфорд и МИТ, Кембриџ, Беркли, Оксфорд, Принстон, Калтец, Колумбија и Универзитет у Чикагу. У рангирању учествује више од 2.500 универзитета из целог света.

Наш најбољи универзитет и даље бележи одличан пласман у више области - текстилног инжењерства, где је међу 40 најбољих на свету, технологији и науци о храни - међу 75, а веома високо пласиране су и клиничка медицина, стоматологија, ветерина и физика - све у првих 300 универзитета на свету. Нова листа по научним областима биће објављена у октобру.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић честитао је свим професорима, истраживачима и сарадницима који су, према његовим речима допринели овом изузетном успеху.

- Универзитет у Београду је стабилно међу 500 најбољих на свету - навео је Ђокић. - Трећу годину заредом бележимо овај изузетно добар глобални пласман. То што смо у континуитету међу најбољима се огледа како у појединачним резултатима наших професора и научних истраживача, тако и у динамичном учешћу у међународним пројектима и повећаном интересовању страних студената за наш универзитет.

Он је подсетио да је пласман Универзитета на глобалним листама директно повезан са тим колико се системски и финансијски улаже у науку и образовање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације