СВЕ ОДЛУКЕ БЕРЛАМОНА ПОСТАЈУ "СВЕТО ПИСМО": У чекаоници на путу у ЕУ претварају нас у полигон за експерименте

Најтеже је стремити неком друштву, а немати могућност да политички утичете на његово уређење. То се управо догађа Србији и осталим земаљама кандидатима за чланство у ЕУ.

СВЕ ОДЛУКЕ БЕРЛАМОНА ПОСТАЈУ СВЕТО ПИСМО: У чекаоници на путу у ЕУ претварају нас у полигон за експерименте

Фото: Горан Чворовић

Све одлуке које се доносе пролазе мимо нас, а нама само остаје да се са тим сагласимо или не. То нас сада погађа и са вештачком интелигенцијом.

- Никако, нажалост, не можемо да учествујемо, јер однос који имамо је заснован на Споразуму о стабилизацији и придруживању, а он не подразумева наше укључивање у рад институција ЕУ, нити у процес одлучивања - каже за "Новости" министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

Чак и онда када одлуке доносе други, а не Брисел, ми смо немоћни. То је управо случај с поступком који је извршила компанија "Мета", која од краја јуна користи личне податке корисника платформи "Фејсбук", "Инстаграм" и "Месинџер", и то фотографије и видео-записе", за "храњење" вештачке интелигенције. О томе су обавестили европску администрацију, али не и кандидате за чланство. Доведени смо, практично, пред свршен чин, а да у то нисмо ни упућени.  

Из "Мете" су се задовољили да о свему обавесте велику и очигледно важну институцију као што је ЕУ, али не и да се "замарају" обавештавањем малих, као што су то државе кандидати. За утеху, неовлашћену обраду података "Твитер" и "Икс" примењују и на територији ЕУ.

Сарадња кандидата с ЕУ постоји, када је реч о одлукама које доноси ЕУ, али то није исто као када сте део тог друштва.

- О новинама, па и у односу на вештачку интелгиенцију, али и на пример систем трговине угљен диоксидом, ми добијамо информације, али не можемо да то уредимо у складу с нашим интересима – истиче наша саговорница.

Кандидати су, као будући чланови, глобално укључени у договарања, али у веома широком контексту. Томе служе разне иницијативе, попут оне Брдо-Бриони, Отворени Балкан или Берлинског процеса. Корак даље у том правцу је и идеја француског председника Емануела Макрона о Европској политичкој заједници у коју је укључен највећи број земаља на Старом континенту. Али, те годишње консултације нису место на коме би могла да се реше сва техничка питања која живот значе.

Окрени-обрни, ограничени смо само на "послушност". Све оно што се одлучи у ходницима Берламона, за нас постаје "свето писмо". Иначе, ризикујемо да пут ка ЕУ буде закочен.

Да смо путници "трећег разреда" који морају да поседују карту за бизнис класу, показује и ситуација са одређеним прехрамбеним производима којима се, иако имају идентичну амбалажу, састојци разликују. Има понекад мање меса, више соје, мање масти и какаа, више заслађивача а мање шећера…

Тиме се, чак, својевремено бавила и Европска комисија чији су стручњаци пре неколико година испитали 1.900 производа из 19 земаља, од којих десет с истока Европе и утврдили да се разлике примећују у чак трећини случајева. Оне нису стриктно подељене на релацији ЕУ – кандидати, већ по географској линији исток – запад.

Утврђено је да је реч о прилагођеним производима одређеним тржиштима и да није нужно реч о лошијем квалитету, већ само о другачијим састојцима. [то ће рећи – соја је можда здравија од меса… Али, то се баш и не би могло рећи за вештачке појачиваче укуса.

Решење за све ове замрзламе је, уколико заиста намеравамо да будео део ЕУ друштва и да на њега утичемо, једнога дана постанемо чланица.

- Једини начин превазилажења ових проблема је чланство. То је моћан и реалан аргумент зашто нам је чланство потребно. Нема емоција, већ само потребе укључивања у токове дигитализације, вештачке интелигенције, али и ланце производње – наглашава Мишчевићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

Зашто људи правдају и бране починиоца масакра у Гимназији у Санском Мосту?