СУМЊАМО, У САРАЈЕВУ ГА БАТИНАЛИ ДО СМРТИ: Владимир Поповић (55) о оцу Србиславу, чији су посмртни остаци јуче предати Србији

В.Ц.С.

23. 08. 2024. у 11:44

НА граничном прелазу Каракај (Мали Зворник - Зворник) јуче је извршена примопредаја посмртних остатака Србислава Поповића (1942), српског цивила, страдалог у јуну 1992. у Сарајеву. Поповићеве земне остатке предали су представници Института за нестале особе БиХ представницима српске Комисије за нестале.

СУМЊАМО, У САРАЈЕВУ ГА БАТИНАЛИ ДО СМРТИ: Владимир Поповић (55) о оцу Србиславу, чији су посмртни остаци јуче предати Србији

Комисија за нестала лица

Према речима Маје Васић из Комисије, сахрана ће се обавити 24. августа, на градском гробљу у Прокупљу, а Поповић ће бити сахрањен поред супруге, у породичну гробницу.

Овај машински инжењер, родом из Прокупља, по речима сина Владимира, студирао је у Сарајеву, тамо се запослио у "Енергоинвесту", створио породицу и откупио стан на Добрињи.

- Кад је почео рат, у априлу 1992, размишљали смо да ли да одемо за Србију - прича за "Новости" Владимир, иначе инкасант на наплатној рампи у Нишу. - Ја сам имао 23, сестра 18 година и није хтела да се сели. Једва ју је мајка убедила. Отац није хтео да иде. Говорио је: "Нико нема шта да ми замери, са свима сам добар." Ухватили смо последњи "кикаш" транспортер за Србију, убеђени да ћемо се брзо вратити. Мајка се са оцем последњи пут чула крајем априла, преко радио-аматера, а онда смо му изгубили сваки траг. Сумњали смо да није жив, мајка је почела да копни и умрла је 2000. од туге, са педесет година.

Владимир се плашио, како каже, да оца неће наћи и да је спаљен у топлани, у суседном насељу Алипашино Поље. Ипак, нису одустајали. Он и сестра Данијела наставили су да траже истину о очевом нестанку, па су дали ДНК узорак за базу Међународног Црвеног крста. Поповић се нашао на званичној листи тражења српске Комисије за нестале.

Приватна архива

Владимир Поповић

Како кажу у овој комисији, почетком рата ухапсила га је Армија ФБиХ и одвела у логор Сунце. Ангажовали су га на копању тунела испод аеродромске писте до Храснице, где је и страдао. Његови посмртни остаци ексхумирани су 7. септембра прошле године, на гробљу Баре, у Сарајеву. Поповићев идентитет је утврђен ДНК анализом, а коначна идентификација обављена је 12. јуна ове године.

- Идентификацији је присуствовала сестра - каже Владимир. - Каже да је било страшно. Видело се да му је лобања смрскана, није имао зуба. Рекли су јој: "Ваш отац је имао проблем са леђима", али смо убеђени да је батинан до смрти. Поред њега је остао сат и очуван прслук у ком нас је испратио из Сарајева. Сестру је то много потресло. Одлучили смо да покренемо поступак да се утврди ко је одговоран за његову смрт.

ТРЕНУТАК ИСТИНА

- ЗАУВЕК сам запамтио речи жене судије у Сарајеву: "Као годину нестанка навешћемо 1995, а ви ћете кат-тад сазнати истину." Три пута је то поновила. И ево, дошао је тренутак да сазнамо - каже Владимир.

Владимир жали зато што су из Сарајева отишли само са једним кофером, није понео ниједан албум са породичним фотографијама. У њихов стан, у приватном власништву, уселиле су се избеглице.

- Три године ми је било потребно да их судским путем иселим. Великих проблема сам имао и да судски оца огласим мртвим, јер су ми тражили сведоке и доказ да није виђен седам година. Нико од старих комшија са Добриње из страха није хтео да сведочи. Једва сам нашао неке сарајевске Србе који су га познавали и били ми сведоци - закључује Владимир.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СРАМОТИШ ХРВАТСКУ! Американац у Загребу са БГ таблицама - избушили му гуме (ВИДЕО)

"СРАМОТИШ ХРВАТСКУ!" Американац у Загребу са БГ таблицама - избушили му гуме (ВИДЕО)

"ПУТОВАО сам Босном, Србијом, Бугарском, дословно у све земље у окружењу у последњих шест месеци и био сам у небројено градова и једини град у којем сам се сусрео с насиљем је Загреб."

21. 08. 2024. у 20:10

Коментари (0)

Direktan let iz Srbije do najlepše plaže Mediterana – iskoristite SEPTEMBARSKI LAST MINUTE , popust do 390 eur!