И ЈАВНОСТ "ПРЕТРЕСА" КАНДИДАТЕ ЗА САНУ: Академија на увид ставља реферате о личностима које ће бирати Скупштина почетком новембра
СРПСКА академија наука и уметности ставила је на увид реферате о кандидатима за чланство у САНУ којих има 33, а о којима ће коначну реч дати изборна скупштина почетком новембра.

Фото З. Јовановић
Изборна грађа може да се погледа сваког радног дана у просторијама Библиотеке САНУ до 17. септембра, а установе, удружења и појединци могу поднети Председништву САНУ приговоре на реферате за избор кандидата и на мишљење одељења САНУ. Приговори се подносе у писаној форми Председништву академије у периоду од 18. до 25. септембра поштом или преко писарнице САНУ.
Ово је, иначе, део уобичајене процедуре током изборног процеса у Академији који је почео пре годну дана, а током кога је "претересено" много предлога за будуће академике. Ипак, свих осам одељења изгласала су укупно 33 кандидата који су добили двотрећинску већину академика.
Најмалобројнији у региону
РУКОВОДСТВО САНУ у више наврата упозоравало је да је наша Академија једна од најмалоборојних у региону, па се надају да ће предстојећи избори то променити. Одељења, иначе, могу имати најавише 25 чланова, али већина није ни близу тог броја. Најмалобројније је Одељење друштвених наука које има осам чланова, а највише има лекара, па тако Одељење медицинких наука има 24 члана
Међу 33 предложена кандидата је чак 13 жена, а међу њима су две са одељења уметности, књижевница Вида Огњеновић и композиторка Александра Вребалов, а осим њих две, кандидати уметници су редитељ Желимир Жилник и архитекта Дејан Миљковић.
Када је реч о одељењу за језик и књижевност, занимљиво је да су прошле три даме, док нико од представника јачег пола није добио потребну подршку колега академика. Тако ће се на скупштини у новембру гласати о књижевници Милени Марковић коју су, иначе, предложили академици Матија Бећковић, Љубомир Симовић и Душан Ковачевић. Осим ње, прошле су и теоретичарка књижевности Горана Раичевић, и лингвиста Марта Бјелетић.
На одељењу друштвених наука, које је тренутно најмалобројније и има свега осам чалнова, подршку је добило њих петоро - социолог Слободан Антонић, економиста Милојко Арсић, фолозоф Борис Милосављевић, демограф Мирјана Рашевић и психолог Снежана Смедеревац. Ово одељење, иначе, предложило је чак 33 личности, али је петоро добило од академика дотрећинску већину.
На Одељењу медицинских наука, које је тренутно и најбројније, прошли су професори доктори Лазар Давидовић, Бранко Белеслин, Гордана Коцић и Милан Недељковић.
На Одељењу историјских наука највише гласова добио је Петар Крестић, син академика Василија Крестића, и уз њега даље иду Весна Бикић, Игор Борозан, Александар Растовић, Бојана Крсмановић и Иван Јордовић.
На Одељењу математике, физике и геонаука прошли су Мирјана Ивановић, Магдалена Ђорђевић, Антун Балаж, Стево Стевић, Вељко Милутиновић и Дејан Прелевић.
Одељење техничких наука подржало је четворо кандидата - Весну Мишковић Станковић, Бранка Колунџију, Бранка Матовића и Мирослава Драмићанина.
Изборна скупштина на којој ће академци одлучивати ко ће од ове 33 личности ући у академију одржаће се 7. новембра.

ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)
РАТ Израела и Ирана - 11. дан.
23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37

СЛИКА ИЗ СРБИЈЕ КОЈА СЛАМА СРЦЕ: Трагичан разлог зашто рода 2 дана не напушта згариште - изгорело 2 хектара жита
СВАКЕ године, упркос молбама и апелима, велики број људи пали стрљику и на тај начин долази до пожара у којима страдају туђи усеви, али нажалост и животи невиних бића.
27. 06. 2025. у 16:50
Коментари (0)