АНАЛИЗА - ШТА ЈЕ ПРЕПОРУКА ЗА "БРИСЕЛСКО ЦАРСТВО": Зашто Црна Гора слови за "шампиона у Европским интеграцијама"

У АТЛЕТИЦИ постоји термин "пејсмејкер". То су они углавном анонимни дугопругаши који набијају темпо трка на великим такмичењима и наводе шампионе да кидишу на рекорде.

Урсула фон дер Лајен и Јаков Милатовић, Фото АП

Обично на половини, одустају и заостају по круг или више од озбиљних тркача, који се боре за постоље. Тако је у краљици спорта, али у политици је сасвим другачије. Поготово у европским интеграцијама готово па заборављених земаља Западног Балкана. Нема дана да нашим и регионалним медијима не проструји информација да је Црна Гора најбржа на путу ка "клубу великих" са адресом у Бриселу и да ће управо "Монтенегро" први ући у Европску унију.

Из позиције наше земље која највише воли ову братску државу то је одлична вест. Ако ми не можемо, коме бисмо осим браћи пожелели да од почетка до краја воде и победе у трци за пуноправан статус поменутог "клуба великих", како се до последњих економских, здравствених и ратних криза у свету, звала ова повлашћена заједница? Братски, често наивно верујемо да је овај однос узајаман и да са "брда оних" исто и нама желе. Реално велика већина, то искрено жели!

Остављајући по страни "жеље и емоције", поставља се питање чиме је Црна Гора заслужила статус државе која ће прва одавде да се похвали пуноправним чланством? Је ли економски тигар? Није! Је ли њен туризам растао, као српски, највише у свету по стопи од 126 одсто од короне? Није! Је ли од милоште од нас звана "српска Спарта" на прагу инвестиционог рејтинга, као што то ове јесени чека званични Београд? Није! Да ли тамошњи камен као наши шљивици и ливаде привлаче годишње две трећине укупних страних инвестиција у овај регион? Не привлаче! Да ли је тамошња економија трећа по привредном расту на Старом континенту као наша српска ове године? Није!

Црногорска влада убрзано затвара поглавља, Фото Танјуг

Да ли су се у Црној Гори утростручиле плате за десет година? Нису! Да ли тамо функционише правна држава? Не! Да ли је у Србији или у Црној Гори лажно и из комшилука монтиран државни удар? У Србији није! У Црној Гори - јесте! Да ли је на Старом континенту постојала држава која је забрањивала државни посао њеним грађанима због националне припадности? Јесте! У Црној Гори до пре неколико година домицилни Србин је био дискриминисан. Није могао у државну службу, чак су му и одлучивање о вероисповести и језику оспоравали.

Могу ли мањине, чак и њихове посвађане фракције негде да врше власт? Да! У Србији! Али кога брига! Једино је добро што више не стопирају подизање споменика митрополиту Амфилохију - од народа званог Ђедо, који је био последња брана између разума и неразума! Захваљујући национално релаксираном етничком Албанцу - Дритану Абазовићу, тај црквени "проблем" је вовјеки решен! Потписан је Темељни уговор. И то је једна од ретких европских тековина, која је на овој можда у Европи најлепшој територији урађена.

Али...

Да ли су за убрзану бриселску агенду заслужни медијски натписи о "заштићеној" комуникацији црногорских нарко-кланова, који показују спрегу криминала и власти? Е, то не знамо! Можда! Управо, изгледа као да је скај комуникација светских дилера са полицајцима, тужиоцима и политичарима позитивна препорука. Очигледно, то Србија није знала, па да и она убрза ка Бриселу.

Је ли Србија Караџићевој Српској увела санкције деведесетих? Јесте! Је ли Црна Гора?

Није! Јесу ли Младићеви тенкови маневрисали Милошевићевим или Ђукановићевим горивом у БиХ? Ђукановићевим! И? Ништа! Нашем Слоби судили, Милу, мрзитељу шаха, нису. Чак су га третирали као државника!

Питање је и да ли се са територије Црне Горе припремала револуција против режима у суседној земљи - конкретно Србији? Јесте! Српска опозиција и њена медијска коњица спремала се са милочерских плажа за одлучни удар 5. октобра у Београду. Демократска тековина, рекли би неки.

Како је могуће да се најкооперативнији лидер Западног Балкана Мило Ђукановић задужио милијарду евра код Кинеза за ауто-пут од ничега до нигде? Могуће је! Је ли то био проблем? Био је! Дужничко ропство је била најблажа формулација. Све док нова номенклатура није исти износ позајмила од Брисела и одјавила Кинезе. Онда? Проблема нема! Ако дугујеш Бриселу занемарује се угроженост државних финансија. То нема везе са "ропством"? Или се другачије зове? Бога питај!

И овако би се могло унедоглед. Али, може се закључити да је нашим савезницима у Бриселу милији рај за шверцере цигарета и дроге за силоватеље мигранткиња из Источне Европе (Молдавка С. Ч.) од регуларних и цивилизацијски напредних држава, које одговорно испуњавају све своје међународне обавезе.

На крају, да нико не помисли да у Србији неко плаче што нас неће као нашу браћу. Јасно је нама. Не мора нико да нам објашњава. Потврду како функционише Брисел, недавно нам је објаснио хрватски историчар Хрвоје Класић. Рече да "лијепој њиховој" смета што их за разлику од Србије нико од важних лидера не посећује и ни за шта не пита. Каже, определили су се и кога више брига за њихов став!

Можда боље живе, али су се позиционирали као периферија света. Треба ли то Црногорцима? Србима? Ствар је одлуке. Ми смо досад увек имали слободарски дух. Нисмо хтели ни Отоманско ни Аустроугарско царство. Треба ли нам бриселско? Видећемо!

Занимљив је и за анализу феномен масовне црногорске "шјеће Турака". Сваки разуман историчар, интелектуалац би се питао како Ататурк уопште обнови ову државу и одакле се уопште Ердоган појавио? Да их је било к'о Кинеза, не би остао камен на камену.

Испашће да Црна Гора вреди само зато што се отцепила од Србије, што је журила да призна "независност" Косова и Метохије, што је активна у резолуцијама о Сребреници, што је полуга интереса "лидера Европе" који позицију моћи граде са десетак до 15 одсто подршке у својим домицилним државама.

Премијер Милојко Спајић, Фото АП

Затварају четири поглавља

ЦРНОГОРСКИ премијер Милојко Спајић (на слици) је јуче обелоданио да ће његова држава до краја године затворити још четири поглавља у преговорима са ЕУ. Можда није "шјекао Турака", али је "шјекао пасоша". Баш због информације да је власник српског пасоша, није могао у борбу за председника Црне Горе. Путну исправу је "ишјекао", па је постао прихватљив за дужност премијера.

Тајна вештачке интелигенције

МОЖДА се разлика између Црне Горе и Србије на путу ка европским интеграцијама крије и у вештачкој интелигенцији. Црна Гора је прва држава у новијој цивилизацији у којој су мајке успевале оно, што је до појаве овог хибридног одлучивања, било незамисливо. Да са истим мужем роде два сина - једног Србина, другог Црногорца!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације