ПОТРАГА ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ ЗА МИСТЕРИОЗНОМ ПЛАВУШОМ: Склапање мозаика о припреми атентата на Југословенског краља

КРОЗ истражни поступак и судски процес после крвавог злочина у Марсељу стално је спомињан један женски лик. Тајанствен и готово романтичан.

Обавештајац Владета Милићевић је успео да идентификује тајанствену плавушу, Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

По свим сведочењима и траговима, радило се о младој особи, плавуши заносног изгледа.

Полицијска истрага је утврдила да је она била особа која је атентаторима у Француској предала оружје. На суђењу тужилац је презентовао доказе да се  6.октобра, три дана пре атентата, у Авињону око осам сати увече, појавила привлачна  жена, стара око 25 до 28 година, и одсела у хотелу „Регина“. „Узела је две собе и рекла да ће њен муж допутовати нешто касније. Пријавила се под именом Марија Вудрачец из Трста. Навела је да је управо допутовала из Париза, а од пртљага је имала два кофера од жуте коже. Изашла је из хотела одмах пошто се пријавила и после једног сата се вратила у пратњи једног човека којег је представила као свог мужа Петра. Следећег дана, поменута дама, коју се у свим истражним документима бити означавана као  Плава дама, аутобусом је са својим мужем отишла у Екс Прованс где су се састали са Еугеном Дидом Кватерником. Око седам часова увече, Кватерник је узео такси и возачу дао адресу једног хотела на Кур Мирабо и хотела „Модерн” у близини железничке станице. Зауставио је такси током вожње да би узео Плаву даму која га је чекала на улици, али сада са четири кофера. Плаву даму је оставио у хотелу на Кур Мирабоу, а сам је отишао у „Модерн“. Дан уочи атентата свих пет особа: Еуген Кватерник, Величко Керин, Мијо Краљ, Иван Рајић, Звонимир Поспишил,  и Плава дама отишли су у Марсељ како би изабрали локацију за извршење злодела. Ујутро, 9. октобра, Плава дама и Петар предали су оружје атентаторима. Свако је добио по један аутоматски пиштољ, марке „маузер” и „валтер” и по две бомбе.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

ПОТОМ СУ ПЕТАР и Плава дама платили хотелске рачуне, аутобусом отишли за Авињон, где су се укрцали на воз који је ишао за Италију или Швајцарску, како бележи Радослав Гаћиновић у свом  истраживању о Марсељскок атентату, није поуздано установљено. Многи сведоци су потврдили да су на коферима, које је Марија Вондрачек носила са собом, биле налепнице са ознакама Трста. Истрага је, такође, утврдила да је оружје, које је она пренела, произведено у фабрици “Анђелини и Бернардон” из Трста.

У месецима после атентата  настала је потрага за „лепом плавком“. Истражни органи сматрали су да би преко мистериозне плавуше могли да дођу  до налогодаваца и организатора. Најпре се сумњало да је то Катица Шилер, двадесетчетворогодишња лепотица из Загреба.  Готово све државе су Французима понудиле своју “Марију Вондрачек”.  Широм Европе кренула су хапшења сумњивих плавуша.  Полиција је издала потерницу за плавушом која се представљала као грофица Сибиле фон Шуленберг. Она је ухапшена у Паризу и испоставило се да се ради о Немици Марији Тред. Међутим, она није била плава дама коју су тражили због убиства краља, али је била немачки шпијун.

Немачка полиција ухапсила је 17. новембра 1934. Немицу Валерију Марковат, супругу Славка Цихлара, усташе из берлинске централе. Италијани су у Милану привели данску плесачицу Мају Кристенсен, под сумњом да је она мистериозна плавуша за којом се трага. У Загребу су сумњали да је лепа плавка Дора Франк, ћерка др Франка, оснивача франковачке странке, којој се напрасно изгубио траг и нико није знао где се она налази.

Белгијска полиција у Лијежу проналази особу чија документа се воде на име Марије Вондрачек.  Претресли су стан и нашли писма која су је везивала са усташким покретом.

Испоставило се да права Марија Вондрачек није била ни плава, ни млада, ни лепа.

* * * * * * * * *

Немци тајанствену лепотицу проглашавају мртвом

ДОК ПО ЕВРОПИ траје хајка за „плавом дамом“, Анте Павелић у свом „хотелском притвору“  у Торину пише роман о њој и о целој марсељској операцији. Наслов је  „Лиепа плавка“, и објављује га већ 1935. године. Нажалост, из овог литерарног подухвата усташког поглавника о идентитету загонетне плавуше ништа корисно није могло да се сазна.

Александар Гибал, почасни комесар француске Мобилне полиције у свом опширном писму Владети Милићевићу, тада југословенском представнику у Интерполу,  о Плавој дами  каже:

„Плаву даму  су виђали широм земље... Принуђен сам на признање да никада нисмо успели да установимо њен идентитет. Морам да признам, као да је јавност једва чекала да прихвати информацију коју је пласирала Немачка новинска агенција, да је она погинула у саобраћајној несрећи близу Ђенове. Наводно је током сулуде вожње изгубила контролу над колима, пробила је бранике на путу, сурвала се низ литицу и пала у море“.

Информација Немачке новинске агенције о судбини мистериозне жене је истовремено и крај Павелићевог романа. По извршеном задатку, Лиепа плавка, бежећи из Француске, у  свом  „пакарду“ гине близу Ђенове. Велика мистерија је остао и странац који се стално налазио у њеној пратњи и којег су звали Петар .

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Владета Милићевић, у време када је постао службеник наше амбасаде у Риму,  успео је да одгонетне ко је заправо плавокоса  жена, на основу фотографија које је добио од свог агента, усташе, адвоката др Анте Бубала: „Међу тим фотографијама, пронашао сам и слике Плаве даме и њеног мужа Петра. Плава дама је била Стана Година, док је њен муж Петар био Анте Година. Југословенска полиција није имала никакве податке о њима“. Стана је, иначе, пише Милићевић, била курир усташке организације. Стално је била у покрету на релацији Трст – Сушак, преко Ријеке. Лако је прелазила границе. Највероватније са фалсификованим пасошима јер њен муж био велемајстор у тим пословима. Уосталом, он је увек код себе имао неколико кривотворених путних исправа. Тако је „Лиепа плавка“ захваљујући свом изгледу и  бисерном осмеху  без проблема преносила у свом пртљагу  оружје и детонаторе  за бомбе.

А  АНТЕ ГОДИНА је заправо онај исти Година, у пругастом оделу са два револвера испод пазуха,  кога је Милићевић заврбовао у бечком хотелу „Сахар“,  да ради за југословенску службу. Милићевић у књизи „Убиство краља у Марсељу – Позадина једног злочина“, коју је објавио у Немачкој 1959. у којој открива идентитет Стане и Анте Године, ни једном речју не открива сарадњу и сусрет са Годином, трећим човеком Главног усташког стана, што је у претходним  Историјским додацима детаљно разјашњено.

Чак је , непосредно пред смрт, публицисти Михаилу Марићу, а овај то објавио у фељтону у „Новостима“ рекао:  ̶  Анте Година ми се јавио отвореним телеграмом, ујутро 9. октобра 1934. године, на сам  на дан атентата у Марсеју, односно осам часова пре убиства Александра Карађорђевића са именима атентатора ... 

Узимајући у обзир све могуће околности зашто је тај део прећутао у књизи, притисак издавача како би се отклониле све хипотетичке сумње у умешаност Немачке у атентат, финансијска оскудица,  претње усташа које је тад предводио др Бранко Јелић, ипак ова мањкавост отвара нека нова питања и дилему, да ли је Стана Година била Плава дама.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра

09. 10. 2024. у 12:00

Друштво

0 1

ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра

09. 10. 2024. у 11:10

Друштво

0 0

ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НА ОСТРВУ ПАГУ И У ПОДВЕЛЕБИТСКОМ ПРИМОРЈУ: Логораше бацали у море с каменом око врата

09. 07. 2024. у 05:00

Друштво

0 0

ОКРУЖНИ СУД У ГОСПИЋУ ПОСТАЈЕ УСТАШКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР: Велебитски понори српска губилишта

09. 07. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације