БЕЗ КЛАДИОНИЦА НА БИЛБОРДИМА: Влада законом ограничава рекламирање коцкања, циљ заштита младих од зависности

КОЦКАЊЕ је, према оценама стручњака Специјалне болнице за лечење болести зависности у Београду најчешћи облик зависности у Србији, коцкара је све више и све су млађи.

Foto arhiva

По броју кладионица и коцкарница у односу на број становника на другом смо месту у Европи, а број патолошких коцкара повећава се из дана у дан. Управо зато Влада је најавила драстичне законске рестрикције на промотивне активности кладионица, кроз измене Закона о оглашавању, о ком је расправа завршена пре осам дана.

Према речима министра Томислава Момировића, задуженог за ресор унутрашње и спољне трговине, биће им забрањено рекламирање на билбордима.

ВОЈВОЂАНИН ПРОКОЦКАО 400.000 ЕВРА, САД СЕ БОРИ ПРОТИВ ПОРОКА

Војвођанин Александар Радовац био је у паклу коцке пуних 15 година. Прокоцкао је, каже, око 400.000 евра и још је дужан, а данас се против коцкања бори на свом "Тик-ток" профилу. И он поздравља сваки покушај државе да сузбије експанзију клађења. Александар је почео да се коцка са 28 година, прво преко интернета, а онда и уживо.

Фото: Новости

- До треће фазе, односно потпуне зависности без икакве контроле, стиже се за тили час, па онда прокоцкате 30.000 евра и због дуга вам иселе породицу. Останете без икога. Коцкари су болесни људи, та болест има свој клинички ток. Ретки су они који могу страст да контролишу, јер су игре све боље дизајниране и иза њих стоје тимови психолога, који знају како да вас "навуку", да почне да вам се луче ендорфин и допамин, да не можете да престанете. Док сам се коцкао, у том понору сретао сам много младих. Они коцкају или онлајн или у кладионицама на некадашњим слот машинама, које су сада невероватно еволуирале, имају звучне и светлосне ефекте и нуде милионе. Све су то шарене лаже и пут до пакла - признаје Радовац.

- Сводимо њихову видљивост на улицама на минимум. Забрањујемо рекламирање кладионицама у штампаним медијима, осим на спортским странама, и на телевизијама, осим у периоду током преношења директних спортских преноса. Јавне личности више неће моћи да промовишу кладионице и позивају људе на клађење - казао је министар у изјави за јавни сервис.

Додао је и да ова мера није усмерена против компанија које се баве легалним и легитимним пословањем, већ је реч о "одговорној регулацији која ће обезбедити да ови садржаји буду сведени на минимум - без билборда, без светлећих реклама и без рекламирања на телевизији ван одређених термина". Јер, према речима Момировића, поред економског раста, Влада "мора тежити и очувању здравог друштва":

- Повећан број зависности, друштвено-дезинтегративни ефекти и ризици које коцка носи захтевају одлучну акцију. Зато смо обавезни да пошаљемо јасну поруку и донесемо мере које ће ову област поставити у здраве оквире.

Кладионице ће моћи убудуће да се промовишу искључиво у периоду између 23.00 и 6.00 ујутро и за време спортских догађаја. Такође, биће дозвољено и да спортски клубови добијају финансијску подршку од приређивача игара на срећу.

Foto arhiva

- Наш циљ није лов на вештице, већ очување јавног интереса, здравља грађана, као и заштита од негативних утицаја коцкања. Не можете поред школа да имате оволико позива за игре на срећу и бомбардовање порукама да можете зарадити коцкајући се, нико не може тако да заради. Коцка разара друштво, ми морамо то да зауставимо, да нема ниједног билборда у граду - рекао је министар.

А, у Србији, према подацима Управе за игру на срећу, 60 приређивача држи 2.969 кладионица и коцкарница!?

Психотерапеут Јелена Манојловић, координатор СОС центра за лечење и одвикавање од коцкања, која пружа ову врсту помоћи већ 18 година, поздравља најављену меру јер је ситуација, посебно кад су у питању малолетници, каже, све гора. Она ради са све више патолошких коцкара који имају 16 или 17 година, а почели су са клађењем већ са 12-13!

- Повукло их је друштво, свима је то било забавно. Код нас је коцка легализована, кладионице су свуда около, на 300 метара од школа, а негде, као нпр. на Вождовцу, измерили смо чак и мање. По селима је још горе, јер нема контроле. Што пре почну добици, деца се пре "навуку". Код тинејџера све чешће примећујемо и удружене болести зависности, рецимо марихуана и коцка, или алкохол и коцка, или сва три заједно - каже Манојловићева.

До зависности се, каже, зависно од особе и околности, може стићи веома брзо, а лечење, за које мора да постоји воља патолошког коцкара, али мора да учествује и цела породица, траје месецима, па и годинама. И на крају се долази само до залечења.

- Зато поздрављам сваку меру која ће предупредити генерисање нових коцкара. Слажем се да се клађење рекламира када су преноси спортских догађаја, али не у току филма или забавне емисије, не на јавним догађајима, не на билбордима, не близу школа, не перфидно, тако што ће се коцкати учесници ријалити програма, не преко рекламе кроз друштвено-одговорне акције. Највећи проблем су нам друштвене мреже и клађење онлајн, где познати инфуленсери "стримују" своје играње за рачун одређене коцкарнице. Док старији седе у кладионицама, млади су на мрежама и на њима играју. Све је више и видео-игрица које пропагирају коцку. Тако се почиње - примећује Јелена Манојловић.

Само у Специјалној болници за болести зависности од ове болести лечи се више од 1.000 људи, али се процењује да патолошких коцкара има више хиљада, па и више стотина хиљада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације