НЕПРАВДЕНО ШТО СРБИ У СЛОВЕНИЈИ ЈОШ НЕМАЈУ СТАТУС МАЊИНЕ: Андраж Рожман, писац и новинар, објавио документарну прозу о "избрисанима"

ДОКУМЕНТАРНА проза словеначког писца и новинара Андража Рожмана о судбини "избрисаних", о којој су "Новости" летос писале, док је аутор био на резиденцијалном боравку у Београду, изашла је из штампе у Словенији са насловом "Тега се не да избрисати" (Гога, 2024). Књига се бави судбином више од 25.000 људи несловеначког порекла, које су пре 32 године тамошња администрација и ДЕМОС избрисали из свих евиденција.

Бојан Ковачевић

Ови људи не само да су остали без пребивалишта, већ и без посла, здравствене заштите и других права. Многима од њих још нису враћени ни папири, ни статус, а за оно што се десило нико није одговарао. Многи, такође, више нису живи, а у Рожмановој књизи њихова деца сведоче о овом бруталном кршењу људских права.

Да је поступак брисања био незаконит пресудили су и Уставни суд Словеније и Европски суд за људска права у Стразбуру. Избирсани су се правно и политички организовали на подстицај неколико људи, којима је и посветио књигу, састављену од 42 аутентичне приче.

- Желим књигом да дам подршку људима из бивших југословенских република који живе у Словенији, јер знам да немају статус етничке мањине, а требало би да имају. Знам да то питање није још решено и ко зна када ће бити. За разлику од Срба у Словенији, Словенци у Србији имају статус мањине - казао је Рожман у интервјуу за емисију "Контрола лета" словеначког Радио Студента, која је суфинансирана из Буџета Србије - Министарства информисања и телекомуникација, и за коју нам је послао линк.

Гога

Према њему, проблем у јавној перцепцији "избрисаних" лежи у томе што не постоји један конкретан кривац:

- Нажалост, у процесу брисања учествовао је велики број људи - од угледних политичара и државника до целе администрације. Бројни анонимни службеници одузимали су личне карте, док су медији често некоректно извештавали, што је довело до тога да су "избрисани" неко време постали најомраженија група у земљи. Многи мисле да последица брисања нема, али ја знам да су оне огромне и присутне на различитим нивоима: психолошком, материјалном, породичном, као и у међуљудским односима. Многи људи у Словенији и даље живе без папира, а да не говоримо о онима који су били прогнани из земље. Половина никада није могла да се врати, а кроз уобичајене поступке готово је немогуће да поново добију папире. Књига приказује и оне видљиве последице, као и оне скривене, које испливавају тек кроз разговор са људима, а ту је и питање здравља.

Ово је трећа Рожманова књига. У првој, "Три успомене", испричао је животну сторију песника Мохамада Ал Мунема, који је рођен као палестински избеглица у Алепу, у Сирији, а потом поново постао избеглица у Љубљани. Књига се бави палестинским питањем, азилним системом у Словенији и пријатељством.

Друга књига "Титов син" (објављена и у Србији) бави се менталним потешкоћама и у њој је критично писао о психијатријском систему и установама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације