НЕПРАВДЕНО ШТО СРБИ У СЛОВЕНИЈИ ЈОШ НЕМАЈУ СТАТУС МАЊИНЕ: Андраж Рожман, писац и новинар, објавио документарну прозу о "избрисанима"
ДОКУМЕНТАРНА проза словеначког писца и новинара Андража Рожмана о судбини "избрисаних", о којој су "Новости" летос писале, док је аутор био на резиденцијалном боравку у Београду, изашла је из штампе у Словенији са насловом "Тега се не да избрисати" (Гога, 2024). Књига се бави судбином више од 25.000 људи несловеначког порекла, које су пре 32 године тамошња администрација и ДЕМОС избрисали из свих евиденција.
Бојан Ковачевић
Ови људи не само да су остали без пребивалишта, већ и без посла, здравствене заштите и других права. Многима од њих још нису враћени ни папири, ни статус, а за оно што се десило нико није одговарао. Многи, такође, више нису живи, а у Рожмановој књизи њихова деца сведоче о овом бруталном кршењу људских права.
Да је поступак брисања био незаконит пресудили су и Уставни суд Словеније и Европски суд за људска права у Стразбуру. Избирсани су се правно и политички организовали на подстицај неколико људи, којима је и посветио књигу, састављену од 42 аутентичне приче.
- Желим књигом да дам подршку људима из бивших југословенских република који живе у Словенији, јер знам да немају статус етничке мањине, а требало би да имају. Знам да то питање није још решено и ко зна када ће бити. За разлику од Срба у Словенији, Словенци у Србији имају статус мањине - казао је Рожман у интервјуу за емисију "Контрола лета" словеначког Радио Студента, која је суфинансирана из Буџета Србије - Министарства информисања и телекомуникација, и за коју нам је послао линк.
Гога
Према њему, проблем у јавној перцепцији "избрисаних" лежи у томе што не постоји један конкретан кривац:
- Нажалост, у процесу брисања учествовао је велики број људи - од угледних политичара и државника до целе администрације. Бројни анонимни службеници одузимали су личне карте, док су медији често некоректно извештавали, што је довело до тога да су "избрисани" неко време постали најомраженија група у земљи. Многи мисле да последица брисања нема, али ја знам да су оне огромне и присутне на различитим нивоима: психолошком, материјалном, породичном, као и у међуљудским односима. Многи људи у Словенији и даље живе без папира, а да не говоримо о онима који су били прогнани из земље. Половина никада није могла да се врати, а кроз уобичајене поступке готово је немогуће да поново добију папире. Књига приказује и оне видљиве последице, као и оне скривене, које испливавају тек кроз разговор са људима, а ту је и питање здравља.
Ово је трећа Рожманова књига. У првој, "Три успомене", испричао је животну сторију песника Мохамада Ал Мунема, који је рођен као палестински избеглица у Алепу, у Сирији, а потом поново постао избеглица у Љубљани. Књига се бави палестинским питањем, азилним системом у Словенији и пријатељством.
Друга књига "Титов син" (објављена и у Србији) бави се менталним потешкоћама и у њој је критично писао о психијатријском систему и установама.
Препоручујемо
БРЕЗА БРЗО ПЛАНЕ, А СА ОВИМ НЕМА ГРЕШКЕ: Откривено које дрво је најбоље за грејање
11. 01. 2026. у 16:13
ПОЛИЦИЈА СПАСИЛА ДЕКУ (82): Данима био без хране и терапије, а онда је уследила акција
11. 01. 2026. у 16:10
"СТАЊЕ ЈЕ КАТАСТРОФАЛНО": Река Ситница поплавила домаћинства на Косову и Метохији
11. 01. 2026. у 15:25
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)