ИСТРАЖУЈЕМО: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?
ЗАБРИНУТОСТ због ризика које са собом носе игре на срећу, када је реч о стварању завиности, у последњих неколико година добијају све запаженије место у нашем јавном простору.
FOTO: Promo
Међутим, разне бројке, подаци и тврдње с тим у вези које срећемо у домаћим медијима, углавном су, уместо на чињеницама, засноване на сензационализму.
Праћење става надлежних стручних органа намеће се као најбољи приступ. У том смислу, подаци Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој наводе да је укупно нешто више од 1.000 на програмима лечења од болести зависности од игара на срећу, што је 0.02% пунолетних грађана Србије. Упоредном анализом суседних и дружава чланица ЕУ, према овом параметру смо знатно испод референтног европског просека, који се креће између 1.5% и 2.5%.
Ипак, перцепција јавности често је под утицајем нетачних података који служе различитим, понекад комерцијалним, а понекад и политичким интересима. Такве дезинформације и бројке које се преувеличавају и преко 300 пута, не само да скрећу пажњу са важности решавања овог веома озбиљног друштвеног проблема, већ и отежавају долажење до одрживих решења.
Правни оквир и заштита малолетника
Један од најчешћих митова односи се на малолетнике и њихов наводно слободни и неограничен приступ играма на срећу. Стручњаци истичу да је у оквиру легалног тржишта у Србији, системом законских и подзаконских аката, у пракси сасвим онемогућен приступ играма на срећу захваљујући напредним системима верификације и строгим законима. Једини ризик који се у том смислу може јавити потиче од црног тржишта (којег је из године у годину све мање), али ипак отвара питање како додатно сузбити активности нелегалних оператера. Што је сасвим друга, али подједнако важна тема.
Иако идеалног решења нема, те да је реч о проблему који с правом заокупља пажњу домаће јавности, важно је напоменути да, углавном захваљујући добрим законским решењима и позитивном праксоом легалних приређивача, остајемо испод европског просека.
Као и у осталим важним друштвеним питањима, кључ је у едукацији, јасној законској регулативи, али и упордној и доследној борби против дезинформација које могу створити погрешну слику и отежати решавање овог важног друштвеног питања.
Препоручујемо
СНЕГ И ЛЕД УГРОЖАВАЈУ ВОЗАЧЕ И ПЕШАКЕ: Ево како да останете безбедни
10. 01. 2026. у 18:35
ПОЛИЦИЈА И ВАТРОГАСЦИ УЗ ГРАЂАНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ: На терену и у најтежим условима (ФОТО)
10. 01. 2026. у 17:54
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)