СВЕТИЊА СВАКОМ НА 15 МИНУТА ХОДА: После поруке патријарха Порфирија да је српској престоници потребно најмање сотину храмова

MНОГИМ местима у Београду потребан је храм, тачније у српској престоници потребно је најмање још стотину храмова, поручио је патријарх српски Порфирије, на освештавању звона храма у цркви Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић.

FOTO: Arhiva novosti

- По узусима европским у Београду је потребно још најмање стотину храмова - рекао је патријарх и додао да верује да и остале Београђане као и њега душа боли када види да су се неки људи побунили и узбунили на иницијативу да се у складу са потребама зида храм.

Ова изјава актуелизовала је питање колики је јаз између урбанистичког развоја града и духовних потреба Београђана. Према подацима од пре неколико година, у Београду постоје 62 верска објекта, укључујући џамију и синагогу, а неколико православних цркава је у изградњи.

FOTO: Arhiva novosti

- Како бисмо сагледали праву потребу за планирањем нових православних храмова у Београду, потребно је да сагледамо неусклађеност планирања са развојем града последњих 80 година - наводе у Архиепископији београдско-карловачкој. - У престоном Београду, пред почетак другог светског рата, 1939. године завршени су спољни грађевински радови на цркви Светог Марка. Услед ратних догађаја радови су прекинути, да би тек 1948. године ова црква била завршена и освештана. Под теретом комунистичке власти, наредних 40 година у Београду није подгинут ниједан православни храм. Први који је озидан после Другог светског рата био је храм Сабора Српских Светитеља на Карабурми, освештан 13. новемра 1988. године, који је и у том тренутку по својим димензијама више одговарао сеоској цркви.

Тек деценију касније, 31. маја 1998. подигнут је и освештан други послератни храм - Светог Јована Владимира у насељу Медаковић. У то време на трону СПЦ је био патријарх Павле, у чије време је започета изградња 29 цркава, од којих су многе довршене.

- У тих пет деценија многа мања приградска насеља прерасла су бројем становника и инфраструктуром у велике градске општине - кажу у Архиепископији београдско-карловачкој. - Урбанистички развој града и плански пројекти нису пратили потребе становништа за изградњом православних храмова. Планско позиционирање школа, трговина, пијаца и друге инфраструктуре није препознавало и духовне потребе људи. Према важећим нормативима урбанистичког планирања које диктирају оптималне удаљености јавних објеката у насељима, подразумева се да је радијус од једног километра или 10-15 минута ходања оптималан опсег кретања грађана. Такви услови диктирају и потребу за планирањем нових локација за изградњу храмова.

FOTO: Arhiva novosti

У Архиепископији истичу да је навише нових храмова изграђено у предграђу Београда, па становници многих урбаних београдских насеља и даље живе на удаљености од више километара до најближег храма:

- Из свега наведеног, јасно је да је изјава патријарха Порфирија да је Београду потребан велики број нових православних храмова заснована на правилима урбанистичког планирања.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДАНАС СУНЧАНО И ВЕТРОВИТО: Температура до 20 степени

15. 03. 2026. у 06:55

Друштво

0 0

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ТЕОДОТ: Eпископ киринијски на Кипру

15. 03. 2026. у 06:42

Друштво

0 4

НАКОН ХЛАДНОГ ЈУТРА, ПРЕТЕЖНО СУНЧАНО И ТОПЛО: Временска прогноза за недељу, 15. март

15. 03. 2026. у 00:05

Друштво

0 0

Дете оца Чавке добило тешку дијагнозу, 2. таква у свету: "Докторка из Тиршове била чувар наде - и десило се чудо" (ВИДЕО)

14. 03. 2026. у 19:08 >> 19:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације