НА МАЊКУ СУДИЈА САПЛИЋЕ СЕ И ЗАКОН: Радна група за КЗ и ЗКП највероватније ће примедбе и предлоге разматрати до јуна

ЈАВНА расправа о изменама и допунама Кривичног законика и Законика о кривичном поступку, после консултација са Европском комисијом и бројних предлога домаће стручне јавности, продужава се до јуна 2025. Ово је за "Новости" потврдила Лидија Комлен Николић, јавни тужилац у Апелационом тужилаштву у Београду и председник Председништва Удружења јавних тужилаца.

Архива Новости

Раније је Министарство правде саопштило да ће рок бити продужен, али није прецизирало до кад.

- Претходна расправа била је прекратка и добро је што је продужена. Још не знамо појединости консултација са Европском комисијом, а што се тиче домаће стручне јавности, било је пуно коментара, примедби и предлога, које би радна група, у истом или неком новом саставу, требало да размотри. Удружење тужилаца и Национални конвент инсистираће да се што пре даље крене са радом, а детаљи ће се знати после следећег радног састанка, вероватно иза Нове године - каже Лидија Комлен Николић за "Новости".

Значајан број примедби стручњака односио се на недостатак градације казни (нпр. исте запрећене максималне казне за убиство и тешко убиство), потом на криминализацију објављивања материјала на мрежама којима се саветује извршење кривичног дела, или форсирање активније улоге суда у утврђивању истине у кривичном поступку. Многи чланови, како се чуло током расправе, нису били довољно прецизни, па су дозвољавали селективно тумачење, а било је примедби и на давање "зеленог светла за репресију" полиције током предистражног и истражног поступка.

Архива Новости

Неке од примедби су прихваћене одмах, па је министарка правде Маја Поповић рекла да ће се санкционисање објављивања постова на мрежама којима се саветује извршење кривичног дела односити искључиво на убиство, педофилију и фалсификовање новца, па ће предложени члан у том смислу бити и прецизиран.

Оно што се, међутим, испоставило као огроман проблем, а у јавности готово да није помињано, јесте немогућност примене нових одредаба због пребукираности судова. Наиме, кривична већа, тврде наши саговорници у правосуђу, не би могла да постигну сва суђења за дела за која би била запрећена казна доживотног затвора. Јер када је запрећена највиша казна, већа морају да буду петочлана, састављена од двоје професионалних судија и троје судија поротника. Она се и сада, због огромног глобалног прилива предмета, једва састављају, посебно у Београду.

У главном граду нису преоптерећени само основни, већ и виши судови, и то не само у парничним предметима, већ све више и у кривичним. И то како Виши суд и његова посебна одељења, тако и Апелациони. Број предмета нарочито расте пред Одељењем за високотехнолошки криминал, јер оно суди за целу земљу, а доказни поступци су компликовани. Генерално, кривични поступци су скупи и велики, а адвокатске тарифе повећане, због чега неки браниоци отежу спорове, иако им клијенти седе у притвору, па судије чак иницирају њихово разрешење. Шездесет пет одсто свих предмета у земљи решава се у главном граду. Да би се испоштовало начело непристрасности, судије из Одељења за ратне злочине раде притворске предмете у организованом криминалу и обрнуто.

Ни у Тужилаштву за организовани криминал нема довољно тужилаца, а у целој Србији недостаје их 200 и још око 500 судија. Будући да недостаје и особља (нпр. на септембарски конкурс за 10 записничара у београдском Вишем суду није се јавио нико), нека предложена решења КЗ и ЗКП су неизводљива у пракси.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације