НВО НАМЕТНИЦИ НИСУ ЗАЛУДЕЛИ ЗДРАВУ ПАМЕТ НАШЕГ НАРОДА: Интервју - Др Слободан Антонић, професор Филозофског факултета БУ

ВЕЛИКЕ су паре последњих пар година ушле за борбу против "малигног руског утицаја", а да не говоримо о новцу који већ деценијама овде стиже како би се сломио "српски национализам", како бисмо се најзад "суочили са прошлошћу", и дакако како би се подмазала пробриселска и НАТО пропаганда.

Фото Привтна архива

Срећом, колико год да су мантрали преко медија, колико год да су нас покушавали хипнотисати преко "НВО књижевности" и којекаквих уметничких "перформанса", па чак и преко "реформисаног школства", ти носиоци неоколонијалне културне политике тешко да су имали неког успеха. Овај народ је некако увек остајао при здравој памети. То је заиста задивљујуће. И то показује такву виталност духа која је за свако поштовање.

Ово, у разговору за "Новости", оцењује др Слободан Антонић, редовни професор социологије на Филозофском факултету у Београду и руководилац Одељења друштвених наука Андрићевог института. Проф. Антонић је и политички аналитичар, аутор многих књига, стручних публикација, али и колумни у којима се бави актуелним појавама и догађајима у нашем друштву. За последњу књигу коју је објавио, Колонијално (анти)образовање (2024) недавно је добио награду Светске организације за интелектуалну својину National Award for Creativity, за ову годину.

Најава Трампа да ће смањити финансирање НВО и других организација у Америци али и у свету, узнемириле су и многе наше прозападне активисте. Хоће ли Брисел сада појачати своју подршку?

- Није чак много важно ни то хоће ли Трамп да додатно смањи алиментацију за ове пропагандне структуре. Није важно чак ни да ли ће Брисел да повећа упумпавање пара. Далеко је важније колико ће ови НВО наметници наставити да користе наше, државне, народне ресурсе, како би нас систематски дезоријентисали и залуђивали. Док се с нашег буџета не скину све оне силне токсичне НВО, чијим се "пројектима" и "визијама-мисијама" власт не усуђује да каже "не", већ наставља да их годинама финансира - неће бити среће ни за нашу културу, нити за нашу јавност, а ни за наше друштво.

Недавно сте у једној колумни написали како је за "другосрбијанце" увек и за све крив српски национализам, па и за пад надстрешнице у Новом Саду. Да ли се може рећи да је то део хибридног рата против Србије, односно свега српског?

- Код нас готово да постоји консензус да је за несрећу у Новом Саду крива корупција. И сам у то верујем. Али, одакле толика корупција, са тако страшним последицама? О томе има различитих мишљења. Део тзв. грађанске Србије, који за сва зла овога света оптужује "српски национализам" и овога пута је повикао да је српски национализам крив за злокобни пад надстрешнице. Наводно, национализам је увек скопчан са некомпетентношћу и са корупцијом. То је, наравно, будалаштина. Има много случајева национализма без корупције. Али, нема случајева неоколонијалног положаја без успостављања целог једног система корупције на штету земље-домаћина. У том систему учествују стране компаније, стране владе и домаћа "компрадорска" елита. Код нас ће пре то бити случај, а не некакав национализам.

Фото Андрићев институт

Колико су озбиљни "гласови" који су се појавили током протеста а позивају на отцепљење Војводине, да ли сепаратизам у северној покрајини диже главу?

- У овим протестима ваља раздвојити оно што је аутентични израз незадовољства - првенствено због систематске корупције која је довела до смрти петнаесторо људи, од манипулативних планова актера који покушавају да управљају незадовољним грађанима.

Наравно, ти планови су тренутно у позадини, али само је питање процене политичке агенде када ће они бити извађени и стављени на сто. Гледајући поједине актере, који се покушавају наметнути као вође протеста у Новом Саду, лично немам никакве сумње да је сецесија Војводине једна од следећих тачака њиховог дневног реда. Али, исто тако сам сигуран и да огромна већина Новосађана који протестују, на такве идеје гледа с одбојношћу. Такође сам уверен да ће побуњени Новосађани умети да препознају преваранте који долазе с инфантилном причом о Војводини коју уништава грозна Србија.

Јадна ли је Војводина коју од Србије треба да бране Динко Грухоњић и Горан Јешић.

Да ли се под исту матрицу урушавања темеља српског национа може подвести и напад дела тзв. интелектуалне елите на одлуку о већој заштити ћирилице, нашег матичног писма, у односу на латиницу иако нико није помињао било какво "укидање" латиничног писма?

- Питање ћирилице најбољи је показатељ вишедеценијске запуштености наше културне политике. Све се своди на декларативну борбу за очување ћирилице, али без иједне конкретне мере. Нисмо успели да уведемо чак ни тако једноставну ствар као што је обавезна декларација о производу исписана и на ћирилици - а камоли нешто више. Код нас постоји страх шта ће рећи самозвана "грађанска Србија". При чему, она из дна душе мрзи ћирилицу као "неевропско" и "националистичко" писмо. Али, коначно је Министарство културе повукло један конкретан потез, са откупом ћириличних књига. То је право чудо од храбрости. Само, галама наших западњачких културњака је толика, цика и вриска тако је велика, да се, богами, бојим да ли ће Министарство културе издржати. Уопште, не бих смео да се кладим да неће попустити и повући се. Но, штагод да буде, баш на овом примеру лепо ће се видети ко стварно овде води културну политику. Држава и њене институције, или другосрбијански културтрегери?

Фото Привтна архива

У јавности је уврежено мишљење да данашњи студенти по знању и мотивацији за учењем далеко заостају од некадашњих. Шта ви кажете као професор, има ли истине у томе или су у питању предрасуде?

- Нажалост, то није нетачно. Има изванредних студената, као што их је увек и било, али већина њих све теже може да савлада опсежније штиво, а о књигама и да не говорм. Књига као медиј им је постала проблем, они имају све мање кондиције за читање, све теже се концентришу на имало захтевнији текст. То је озбиљан културни проблем, не само код нас.

Разлике између моје генерације и ових данашњих су огромне, ми имамо све удаљенија културна искуства. Старе генерације које су волеле књигу одлазе, а долазе нове које књиге не узимају у руке. Оне имају тешкоћа да прочитају било шта дуже од 20 страна. Нешто ће морати озбиљно да се уради на том плану, и што пре почнемо боље ће бити за све нас. Ето још једног задатка за нашу културну политику и за стратешко мишљење.

Андрићев институт  "чудо на Дрини"

Одељење друштвених наука Андрићевог института на чијем сте челу основано је тек пре две године и о њему се мало зна у јавности. Шта су основни циљеви и какве сте све активности досад спровели?

- Андрићев институт је "чудо на Дрини", а све захваљујући оном генијалном човеку, Кустурици. Уместо да се одмара на плажама Мајамија, као и сваки прави глобални селебрити, он је дошао у варошицу од 11.000 становника да би у њој годинама предано радио на стварању велике свесрпске, а богами и светске културне институције. Кустурица је учинио да се у Андрићевом институту данас окупља оно што је најбоље и најслободоумније у области хуманистичких и друштвених наука, како у Србији, тако и у Републици Српској. Андрићев институт данас - књигама, изложбама, научним скуповима и предавањима - исијава невероватном духовном енергијом, и то из самог средишта Српства, триста километара од Београда. Зато кажем да је то "чудо на Дрини". И у то свако може да се увери ко дође у Андрићград или ко макар посети сајт Андрићевог института. Тај човек је урадио више за српску културу од гомиле културњачких апаратчика и коленовића из круга двојке, који само причају, али без икаквог резултата, осим све смешније надутости. Поносан сам што сам део тог пројекта и што радим у институцији такве снаге и таквог духовног замаха.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације