ДАНАС СЛАВИМО МАЛИ БОЖИЋ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ: Од данашњег времена зависи да ли ће година бити родна

ДАНАС се празнује Мали Божић, први дан нове 2025. године по јулијанском календару.

Фото: Црквени календар

Српска православна црква прославља још два празника – славу Светог Василија Великог и Обрезање Господње. За овај дан везују се многи обичаји и веровања.

То је и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару СПЦ означен је црвеним словом и као мрсан дан.

Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.

Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава 1. јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица.

Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију, а школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар отпадник (Јулијан Апостата).

Свети Василије је крштен у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година. Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.

Паљење ватре на раскршћима

Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.

У многим крајевима је остао обичај да се 14. јануара понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.

По народним веровањима, српску Нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка. Многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.

У неким крајевима се верује да се данас треба чувати да вас неко не превари. Исто тако је битно да се на овај дан не дрема, јер ћете, по народном веровању, читаве године бити поспани и уморни.

После новогодишњег ручка, обичај је био да се покупе кости од печења, однесу и ставе на мравињак, како би се, по веровању, стока множила као мрави.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте.

У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима.

Зашто је добро узети кашику меда

На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и делом Светог Василија.

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику и астрономију.

Крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година.
Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Мешење колача василице

Као што се за Божић меси погача чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“. У већини породица прави се слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.

У неким породицама припремано је више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мешена је од меког бесквасног теста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је пре печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Сечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтео да се послужи, без неких посебних правила.
Има места у Србији у којима се месе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 месеци.

Данас се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снег или буде облачно, чека нас родна година. Суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације