ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИЗБРИСАНО 100.000 НЕЗАПОСЛЕНИХ: Овако се крше правила Националне службе за запошљавање

ВИШЕ од 100.000 људи у последњих годину дана избрисано је из евиденције Националне службе за запошљавање (НСЗ). Један део њих је пронашао посао, неки су се одселили, а други су "испали из система" зато што су два пута одбили понуђени посао.

Фото: С.М.Јовановић

Сви могу поново да се пријаве после шест месеци, осим оних који су радили "на црно", а лане је по том основу са евиденције брисана једна особа, и она ће морати да чека девет месеци на поновни упис.

Током прошле године, према подацима Националне службе за запошљавање, из евиденције је избрисано 101.811 људи. Од тог броја, највише њих, 91.777 зато што се неоправдано није јавило или одазвало позиву НСЗ, због чега су избрисани на одређени рок, док је 8.162 незапослених одбило или својом кривицом напустило учешће у мери активне политике запошљавања.

Са листе је "уклоњено" још 1.759 незапослених јер нису на време обавестили НСЗ о промени која утиче на стицање или губљење права или обавеза. Из евиденције је избрисано и 60 оних који нису доставили доказ о активном тражењу запослења, као и 41 који се није јавио послодавцу коме га је упутила НСЗ. Само њих једанаесторо је одбило понуђено посредовање за одговарајуће запослење.

фото: Тв Суботица

Брисањем из евиденције НЗС губе се права на повластице у јавном превозу, на регресиране услуге за незапослене...

- Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености, незапослени имају обавезу да не одбијају понуђене одговарајуће послове, обуке и образовање, у складу са законом и индивидуалним планом запошљавања - кажу у служби за односе са јавношћу НСЗ за наш лист.

Закон је јасан - ако у првој години чекања на запослење особа одбије посао у својој струци, а после 12 месеци било који посао у сродној области, следи брисање из евиденције. У преводу, не може се бити дуго "само на папиру" незапослен, а да се не прихватити посао који се нуди. Али, проблем је у томе што понуђени послови често нису реална опција.

- Спремност незапосленог да прихвати понуђени посао је индивидуална и зависи од ставова, интересовања, мотивације и егзистенцијалних потреба незапослених - истичу у НСЗ. - Уколико тражиоци посла поседују тражена знања, вештине, радно искуство и друге услове који омогућавају бољу конкурентност, имају веће шансе за запослење. Најчешћи разлози за одбијање понуђених послова односе се на опис посла или услове рада које дефинише послодавац. Неодговарајући услови, попут ниже плате, лоших услова рада, неплаћеног прековременог рада, нередовних исплата или постојања ризика за здравље, могу бити оправдани разлози за одбијање запослења. Такође, здравствени и породични разлози, као што су чување деце или брига о члановима породице, могу утицати на спремност за прихватање одређеног посла.

FOTO: Promo

У Београду најтраженији програмери

ПОСЛОДАВЦИ су, према подацима НСЗ, током протекле године у Београдском региону највише тражили програмере, чистаче, тесаре, магационере, армираче, зидаре, помоћне раднике у кухињи, куваре. У Војводини су недостајали мануелни радници за нискоградњу, магационери, помоћници армирача, шивачи, радници у пољопривреди, берачи воћа и поврћа, возачи камиона. Слична је ситуација била и у региону Шумадије и Западне Србије, док су у региону Јужне и Источне Србије недостајали и рудари, механичари за рударске машине, продавци, електричари. На територији Косова и Метохије тражене су и књиговође, медицинске сестре, домари, фризери, правници, архивари....

У НСЗ кажу да су флексибилни по питању брисања са списка због одбијања запослења:

- То брисање је сведено на минимум. У раду са незапосленима процењују се фактори релевантни за запошљавање, као што су ниво квалификација, радно искуство, додатна знања, вештине и интересовања, у односу на тржиште рада. Ако испуњавају услове, незапослени се информишу о потребама послодавца. У случајевима када нису квалификовани, могу се укључити у обуке које организује Национална служба за запошљавање. Када је реч о преквалификацијама, држава је највише обучавала људе за занимања попут шивача, за рад у ауто-индустрији, пекара, столара и конобара. Послодавци најчешће траже административне раднике, магационере, куваре, тапетаре и столаре.

Министарство за рад формирало је радну групу за израду листе дефицитарних занимања. Док листа није финализована, кажу у НСЗ, подаци о суфицитарним и дефицитарним занимањима нису доступни.

У четвртом кварталу 2024. незапосленост је званично била на историјском минимуму - са свега 273.100 уписаних на бироу рада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације