ЋЕРКИ ДАЛА ИМЕ ПО ДЕВОЈЦИ КОЈА ЈЕ НАСТРАДАЛА, А ЊОЈ ЈЕ СПАСИЛА ЈОЈ ЖИВОТ: Ивани из Обреновца један позив је променио све

ПОЧЕТАК новембра 2018. године Ивани Јоксић из Обреновца, тада девојци од 26 година са цирозом јетре, донео је нову наду.

Фото: Принтскрин Блиц ТВ

Зазвонио јој је телефон, а она ни на крај памети није имала да је с друге стране жице - позив који значи живот!

Ивана се недавно јавила и уживо у емисију "Јутро на Блиц". Широки осмех преко целог лица, а у рукама малена ћеркица, симболичног имена Софија - баш као што се звала и петнаестогодишња девојчица чији је орган те 2018. добила Ивана.

- Те 2018. године сазнала сам да имам проблем са јетром, а исте године ми је речено и да је трансплантација јетре једини лек. На то нисам гледала као на "смртну пресуду", била сам у свему томе позитивна јер, на крају крајева, за моју болест јесте постојао лек. Али опет, са друге стране, у глави ми је стално постојала та мисао да се код нас трансплантације не раде често, да нема довољно донора и исто тако негде сам већ желела да покушам и у иностранству - испричала је тада Ивана.

Међутим, њена тадашња докторка Рада Јешић, није била за то да ја иде у иностранство, већ да сачека да се то уради овде, пошто, каже, није била баш толико лоше.

- Јер ипак, колико год да се не раде баш тако често трансплантације у Србији, мислим да скоро све трансплантације урађене у Србији су 99 одсто успешне. Некако се ради темељно, с љубављу. Ипак сте ви у иностранству грађани неког другог реда и некако ми се чини да сигурно се не би опходили према мени као Српкињи, као овде у Србији - рекла је Ивана раније у "Јутру на Блиц".

Позив за нови живот као на филму

А дан када јој је саопштено да постоји потенцијални донор био је као на филму. Тог дана Ивана остаје без здравственог осигурања јер је послодавац код којег је радила одјавлјује. Док је чекала да заврши са папирологијом, позвонио јој је телефон. Није се јавила, мислећи да, уколико је хитно, позваће је касније. Међутим, телефон је поново зазвонио. Био је то позив из Ургентног центра.

Тог 6. новембра 2018.године, док је чекала да јој овере књижицу, на другој страни, једна млада девојка од 15 година отишла је заувек. Њена породица у најтежим моментима одлучила је да продужи живот неколико људи, и да им пруже сви заједно шансу за нови живот. Ивана је била једна од њих.

- Одлазим у Ургентни центар, ту нас троје седи у једној соби и чека да нам се саопшти ко је од нас најкомпатибилнији за тај орган - присећа се Ивана.

Одмах по буђењу из анестезије сазнала ко је донор

Тог дана, срећа је била на њеној страни и Ивана одлази у салу за операцију на трансплантацију. Иако то није пракса, Ивана је одмах по буђењу из анестезије сазнала од кога је добила орган.

- Ја сам одмах по буђењу из анестезије добила и чланак из новина где је писало да је отац девојчице Софије донирао њене органе и ја сам од тог тренутка знала ко је мени донор. Међутим, по нашем закону не би требало да се ступа у контакт, забрањено је. И сачекала сам да се породица мени јави, тако да након 8 месеци од моје операције, тачније од смрти Софије, породица ми се јавила па сам им послала имејл и од тада креће наше дружење - открила је Софија у јутарњем програму "Блиц ТВ".

Датум 6. новембар одлучила је да не слави као свој други рођендан из поштовања према породици преминуле Софије.

- Сада тај дан просто сетим се тог дана као дана када је била моја операција, тај дан је јако важан за мене, да ме подсети колико живот треба да ценим. Али с друге стране не могу, јер баш смо у некаквом лепом односу и не могу, знам да су ти људи тог дана изгубили своје дете, мене су спасили мојим родитељима и просто не могу ни да замислим колико им је тешко. Мислим, они се носе са свим тим, боре се, нико не може да врати њихово дете. Али некако знам и осећам да моја ћерка Софија и ја, то јест наша Софија, их испуњавамо на неки начин. Зато тај контакт и постоји, зато се ми посећујемо и видимо и чујемо - испричала је Ивана.

Софија је настрадала, али је спасила много живота

Софијини родитељи су донирали све њене органе и тим хуманим чином спасили шест живота. Ти људи су, истиче Ивана, врло свесни ситуације и нису дозволили да Софију било ко упамти по тој несрећи која се догодила, него по томе што је Софија успела да спасе толико живота.

- Само они могу да знају како је њима и колико је њима тешко. Софија јесте настрадала, али је спасено неколико живота, имају још двоје деце због којих треба да живе, тако да нису дозволили, то ми је једном Софијина мама рекла, надам се да се неће наљутити што ћу је цитирати и сигурно неће, Душица је предивна жена, рекла ми је, пошто је мени тата преминуо пре шест месеци, "немој да ти оно што си изгубила буде веће од оног што тренутно имаш". Тако да мислим да се некако воде тиме и да су остали свесни, иако је то најтеже нешто што може да задеси човека, а то је да изгуби своје дете - искрена је Ивана.

Након трансплантације постала мајка

Данас, шест година након трансплантације јетре, ова млада жена води сасвим нормалан живот.

- Пијем лекове свако јутро до краја живота. Али све друго је потпуно нормално. Немам никаква ограничења, контроле су потпуно неинвазивне. Значи, извади се крв и то је то. Једном у пар година се одраде неки прегледи и да се види да ли су ти лекови утицали на неке друге органе, пошто су јако тешки лекови. Ја сам постала мајка након трансплантације, тако да заиста мислим да је то довољан доказ да ограничења не постоје - закључила је Ивана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације