ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији
Последње предавање из циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)”, одржаће др Игор Вукадиновић, у среду, 16. априла, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
фот: З.Јовановић
У предавању ће бити анализирани различити аспекти историје Косова и Метохије у Југославији под комунистичком влашћу. Формирање аутономије Косова и Метохије у Србији након Другог светског рата представљало је крупан политички преседан, који је одступао од праксе суседних земаља у сличним ситуацијама. Овај потез, праћен осталим мерама попут амнестије албанских квислинга из времена рата, одузимања имовине међуратним српским насељеницима и њиховог исељавања са Косова и Метохије ослабили су положај Србије у новоформираној федеративној Југославији.
Процеси започети након Другог светског рата додатно су интензивирани крајем педесетих година, када је југословенски државни врх иницирао процес даљег политичког и економског и јачања аутономије. Политичка кампања након смене Александра Ранковића 1966. године и уставне реформе 1968–1974. године дефинитивно су аутономију покрајине претворили у форму албанске државности Југославији. Србија је изгубила могућност да самостално уређује питање положаја покрајина у свом саставу, чиме се нашла у неравноправној позицији у односу на остале републике у Југославији.
Друга последица новоуспостављеног поретка било је масовно исељавање српског становништва из покрајине. Коришћење аутономије Косова као средства за слабљење Србије испољило се у пуном интензитету осамдесетих година, када су покушаји српског руководства да заустави процес исељавања и обнови део републичких надлежности у аутономним покрајинама наишли на снажан отпор. Дестабилизација и проблеми на Косову одлучујуће су утицали на немогућност Србије да спречи распад Југославије или макар ублажи његове размере и последице.
Игор Вукадиновић запослен је као научни сарадник на Балканолошком институту САНУ. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Његово поље интересовања су историја Југославије и савремена српска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе. За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за 2021. годину.
Препоручујемо
ЕВО ГДЕ ЋЕ ВЕЧЕРАС БИТИ ГРМЉАВИНСКИХ ОЛУЈА: У Србији су могуће и јаче непогоде
23. 06. 2026. у 20:23
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
КРЕМЉ РЕАГОВАО НА УЛТИМАТУМ ЗЕЛЕНСКОГ: Ускоро хитан састанак Путина и Лукашенка
РУСКИ председник Владимир Путин и белоруски лидер Александар Лукашенко планирају да се састану у блиској будућности и очекује се да ће разговарати о ултиматуму који је председник Украјине Володимир Зеленски недавно упутио Минску, саопштио је Кремљ.
23. 06. 2026. у 08:02
"БОЖИЈА РУКА" И "ГОЛ ВЕКА" 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Дан када је Дијего Армандо Марадона постао "божанство" (ВИДЕО)
Дан када се фудбал променио. Постоје голови који доносе трофеје, мењају каријере, али је само један променио историју ове игре.
22. 06. 2026. у 12:45 >> 12:45
Меси питао хрватског фудбалера: "ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН", он каже: "Угасио сам га!"
СА ДВА гола у победи Аргентине над Аустријом, капитен "Гаучоса" је оборио чак четири рекорда Мундијала, од којих је најбитнији онај да је постао најбољи стрелац свих времена на Светским првенствима. Кота "18" - тренутна.
23. 06. 2026. у 16:05
Коментари (0)