Друштво

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији

Љиљана Бегенишић

11. 04. 2025. у 14:23

Последње предавање из циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)”, одржаће др Игор Вукадиновић, у среду, 16. априла, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији

фот: З.Јовановић

У предавању ће бити анализирани различити аспекти историје Косова и Метохије у Југославији под комунистичком влашћу. Формирање аутономије Косова и Метохије у Србији након Другог светског рата представљало је крупан политички преседан, који је одступао од праксе суседних земаља у сличним ситуацијама. Овај потез, праћен осталим мерама попут амнестије албанских квислинга из времена рата, одузимања имовине међуратним српским насељеницима и њиховог исељавања са Косова и Метохије ослабили су положај Србије у новоформираној федеративној Југославији.

Процеси започети након Другог светског рата додатно су интензивирани крајем педесетих година, када је југословенски државни врх иницирао процес даљег политичког и економског и јачања аутономије. Политичка кампања након смене Александра Ранковића 1966. године и уставне реформе 1968–1974. године дефинитивно су аутономију покрајине претворили у форму албанске државности Југославији. Србија је изгубила могућност да самостално уређује питање положаја покрајина у свом саставу, чиме се нашла у неравноправној позицији у односу на остале републике у Југославији. 

Друга последица новоуспостављеног поретка било је масовно исељавање српског становништва из покрајине. Коришћење аутономије Косова као средства за слабљење Србије испољило се у пуном интензитету осамдесетих година, када су покушаји српског руководства да заустави процес исељавања и обнови део републичких надлежности у аутономним покрајинама наишли на снажан отпор. Дестабилизација и проблеми на Косову одлучујуће су утицали на немогућност Србије да спречи распад Југославије или макар ублажи његове размере и последице.

Игор Вукадиновић запослен је као научни сарадник на Балканолошком институту САНУ. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Његово поље интересовања су историја Југославије и савремена српска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе. За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за  2021. годину.

Препоручујемо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Тагови

Други пишу

Прочитајте више

НИСАМ СМЕЛА ДА ОДБИЈЕМ ЉУБУ ЗЕМУНЦА: Лепа Лукић о сусретима са жестоким момцима
Познати

0 0

НИСАМ СМЕЛА ДА ОДБИЈЕМ ЉУБУ ЗЕМУНЦА: Лепа Лукић о сусретима са жестоким момцима

ЛЕПА Лукић осамдесетих година дружила се са жестоким момцима Љубом Земунцем и Радетом Ћалдовићем Ћентом. Она је, како је рекла, за све те жестоке момке била лафчина јер је била приземна и понашала се са њима као што се понашала према свима.

01. 02. 2026. у 08:22

ФИЦО ШОКИРАН ПОНАШАЊЕМ ТРАМПА: Видно узнемирен сусретом алармирао Европу
Свет

1 26

ФИЦО ШОКИРАН ПОНАШАЊЕМ ТРАМПА: Видно узнемирен сусретом алармирао Европу

СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо рекао је лидерима Европске уније на самиту прошле недеље да га је "шокирало" расположење председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа током њиховог састанка у Мар-а-Лагу, изјавило је више европских дипломата, објавио је данас бриселски Политико.

28. 01. 2026. у 07:48

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

Политика
Тенис
Фудбал
МИЛО ЂУКАНОВИЋ У ЕПСТАЈНОВИМ ФАЈЛОВИМА: Објављена преписка

МИЛО ЂУКАНОВИЋ У ЕПСТАЈНОВИМ ФАЈЛОВИМА: Објављена преписка