ПРЕБАЧЕН У ОЗЛОГЛАШЕНИ ЗАТВОР У ЕСТОНИЈИ: Друге земље сматрају да би генерала Крстића требало пустити на условну слободу

ГЕНЕРАЛ Радислав Крстић (77), којег је Хашки трибунал 2004. године правоснажно осудио на 35 година затвора, пребачен је у озлоглашени затвор Тарту у Естонију на издржавање остатка казне.

Генерал Крстић у Хагу

Крстић, који је до сада више од 26 година у затвору, пребачен је у Естонију по налогу председника Механизма за кривичне судове у Хагу Грасијеле Гати Сантане. Претходно му је у протеклих неколико година три пута одбијен захтев за пуштање на условну слободу, после две трећине издржане казне. Иначе, казна му истиче у новембру 2033. године.

Крстић је ухапшен у децембру 1998. године и пребачен у притвор у Схевенингену, где је био наредних шест година до правоснажности пресуде. Одатле је пребачен у затвор у Великој Британији, где му је био угрожен живот и где је остао до 2013. године. У том затвору су га напали и замало заклали исламски екстремисти, па је тек након тог скандалозног инцидента реаговао суд у Хагу и пребацио га у Пољску. Према пољским законима крајњи датум до којег је он могао остати код њих у затвору је био новембар 2023. године. По свим правилим после тога они су морали да га пусте на слбоду, доставили су хашком суду документацију да се Крстић рехабилитовао и остале позитивне наводе, али је председник суда остао неумољив.

Пољаци су га онда избацили из затвора и он је враћен у Шхевенинген, где је био протеклих годину и по дана , све до сада и спровођења у Естонију. Механизам у Хагу за то време тражио је другу европску земљу, која ће примити Крстића, али без успеха. На крају се, према наводима из хашког суда, само Естонија јавила да је вољна да га преузме.

У Естонији казне већ издржавају тројица Срба, хашких осуђеника - Милан Мартић, генерал Драгомир Милошевић и Милан Лукић. "Новости" су више пута до сада писале да су услови у том естонском затвору испод свих стандарда и да су на нивоу некадашњих совјетских гулага.

Неколико пута су Мартић, Милошевић и Лукић тражили да буду пребачени у неку другу земљу, наши министри правде су то тражили више пута, предлагали и да им се дозволи да казне издржавају у Србији, али је Хашки суд остао неумољив. Чак су и представници Црвеног крста били у том затвору Тарту и указали да је што шта испод предвиђених стандарда и да се српским осуђеницима крше нека основна људска права, али ни то није имало неког позитивног ефекта. 

Основни проблем Србима у том затвору је језик, јер Естонци знају само Естонски и не могу са њима ништа да се споразумевају, а преводиоца нема. Лоша је здравствена заштита, па месецима чекају на било какав преглед, а онда лекару не могу да објасне шта им је проблем, јер их ништа не разуме. Не могу да раде у затвору, а морају да плаћају струју, храну и средства за хигијену.

Однос затворске управе и чувара према њима је врло бахат и суров, а иде чак дотле да им смета и што српски језик личи на руски, а Естонци мрзе Русе, па се непријатељски односе према њима када тројица ових српских затвореника међусобно причају. За сваки неспоразум, који увек настане због језичке баријере, шаљу их у самицу.

Све ове проблеме и многе друге на које им се редовно указује, Механизам у Хагу годинама игнорише.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације