"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Павелићев атентатор почиваће у Београду

БЛАГОЈУ Јововићу, атентатору на поглавника Анте Павелића, идеолога и наредбодавца геноцида над Србима у НДХ, Србија је одлучила да се достојно одужи дајући му вечну кућу у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Фото: Приватна архива

Ову информацију су ексклузивно за "Новости" потврдили Јововићеви потомци, којима је ових дана Влада Србије дала српско држављанство на предлог Министарства за запошљавање, борачка и социјална питања, којим је руководио министар Немања Старовић.

- Била би нам изузетна част да се посмртни остаци нашег оца пребаце у Србију и сахране у Алеји заслужних грађана. Али дефинитивни одговор на то питање можемо дати тек након консултације са ужом и широм породицом. Уз то, поставља се питање и посмртних остатака наше мајке - они су заједно сахрањени, много су се волели, желели су да заједно почивају, те би такав аранжман морао потенцијално да укључи и нашу мајку - поручили су Јововићеве кћери Марија, Адриана Андреа, Габриела Карина и син Габријел.

FOTO: Privatna arhiva

Министар Старовић је потврдио да државне институције чине све што је потребно да би српски херој почивао у Србији.

- Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је спремно да пружи сву неопходну подршку преносу посмртних остатака српског хероја Благоја Јововића у отаџбину. На предлог Министарства, потомцима Благоја Јововића који живе у Аргентини Влада Србије доделила је српско држављанство. У сарадњи са члановима породице, спровешћемо све неопходне радње, како у Аргентини, тако и у Србији, како би Јововић своје вечно коначиште нашао у Алеји заслужних грађана, у престоници Србије - рекао је за "Новости" Старовић.

Немања Старовић, Фото Танјуг

Непознаница остаје могућа опструкција пресељења Јововићевих остатака од стране усташке емиграције која је добро организована у Аргентини још од времена диктатора Хуана Перона. Он је после Другог светског рата од велике латиноамеричке дражаве направио сигурну кућу за немачке нацисте и њихове најокрутније следбенике из Хрватске и Украјине. Треба очекивати да се сахрањивању Благоја Јововића у Алеји великана успротиве и овдашњи титоисти, "другосрбијанци" и слични активисти из Црне Горе, који су се острашћено разгаламили када је "четник Јововић" добио улицу у Београду? Неки су покушали да оспоре да је он извео атентат на Павелића називајући то "четничком бајком", а други су високопарно осудили величање "узимања правде у своје руке", али нису смели да приговоре отмици немачког злочинца Ајхмана из Аргентине коју су 1960. извели Израелци.

ПОШТВАЊЕ Митрополит Амфилохија на гробу Благоја Јововића у Аргентини, Фото Из књиге Благоје Јовановић "Српски херој у вучјој јазбини"

Прво званично признање Јововићу дала је Комисија за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда која је на седници 24. децембра 2019. усвојила иницијативу да се по атентатору на Павелића назове једна београдска улица. Скупштина града је 30. јула 2020. усвојила одлуку да се Загорска улица у Земуну преименује у Улицу Благоја Јововића. На свечаном применовању и откривању табле с именом улице Јововићева 5. августа 2020. у присуству тадашњег заменика градоначелника Београда Горана Весића, говорио је историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина, тадашњи директор Музеја жртава геноцида.

vikipedia

- Најгласнији у оспоравању подвига Благоја Јововића су људи који или уопште нису историчари, или су из струке, али се уопште нису бавили овим периодом прошлости. Упутио би и једне и друге на декласификоване архиве ЦИА и архиве Службе државне сигурности у Загребу, где постоје документи који потврђују да је Јововић извео атентат на поглавника НДХ и да је то учинио сам. Сматрам да је то разлог што је успео у подухвату с којим Брозове власти нису имале никакве везе. Брозова Југославија никада није званично прогласила Павелића за злочинца. Атентат је извео Јововић са минималним бројем сарадника и јединим оружјем до кога је успео да дође, малокалибарским пиштољем чија су зрна имала малу пробојност па Павелић није одмах смртно страдао, већ од последица рањавања са два метка - каже др Ђурић.

 Фото "Википедија"

Он наглашава да је веома важно размишљати о Јововићевом мотиву да почини атентат.

- То није био чин личне освете јер нико од његових ближњих није страдао у логорима и јамама НДХ. Он је непосредно упознао усташе тек у Аргентини где је могао да их слушао како се хвале злочинима над Србима. Јововић је пуцао на Павелића као војник Југословенске војске у отаџбини, као осветник Срба - каже др Ђурић.

Фото Архива

Аргентиски диктатор Перон је ангажовао усташе у својим ескадронима смрти помоћу којих се обрачунавао с политичким противницима, а њиховог вођу Павелића, за којим су трагали многи ловци на нацисте, заштитио је лажним идентитетом. После Јововићевог атентата све се променило: право име, изглед и аргентинско предграђе где се крио наредбодавац геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ су обелодањени. У страху од ловаца на нацисте и компромитације Аргентине као сигурне куће за злочинце, Павелића су сарадници преко Чилеа авионом пребацили у Шпанију којом је владао фашистички дикатор Франко. Ту је био безбедан као и многи други злочинци, јер су у доба Хладног рата некадашњи напријатељи западних савезника постали савезници у борби против Совјетског Савеза.

КАЗНА Анте Павелић на лечењу после атентата, Фото Википедија

Јововић је неко време после атентата радио као поморац, а затим се вратио у Аргентину и оженио. Због безбедности породице у средини у којој је усташка емиграција била веома јака о атентату је ћутао деценијама. Тек у децембру 1998. дошао из Аргентине у отаџбину и у манастиру Острог где је био штаб његовог команданта пуковника Баја Станишића исповедио се, слутећи крај живота, митрополиту Амфилохију Радовићу. Старац је запрепашћеном архијереју открио да је он атентатор који је 1957. испалио хице на Павелића који је од рана преминуо две године касније.

Митрополит Амфилохије га је ослободио чувања исповедне тајне и Јововић је исте вечери пред запањеном ћерком Маријом и неколицином домаћина поново исповедио своју животну причу коју је забележио новинар Тихомир Бурзановић.

Благојева кћи Марија постала је водећи истраживач непознатог дела живота свога оца, усамљеног осветника Срба. У своје две књиге је паралелно откривала и непознату мрачну хладноратовску историју скривања злочинаца из Другог светског рата, чије су се идеје повампириле у нашем времену, што је разлог више да се остаци српског хероја Благоја Јововића врате у отаџбину.

Фозто: Приватна архива и Фејсбук

ДОКУМЕНТИ И СВЕДОЦИ

Благоје Јововић је умро 1999. током агресије НАТО на СР Југославију, које га је по речима ближњих дубоко потресло и убрзало његову смрт, али клупко је полако почело да се расплиће и откривени су дипломатски документи и сведоци који су потврдили причу Благоја Јововића. Загребачки новинар Перо Златар с одличним везама у хрватској Удби написао је на основу сведочења и докумената књигу у којој је потврдио да је овај он осмислио и извео

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације