ДАНАС ЈЕ ВОДЕНИ ПОНЕДЕЉАК, ДРУГИ ДАН УСКРСА: Ове обичаје обавезно испоштујте

ДРУГИ дан Ускрса, познат и као Ускршњи понедељак или Водени понедељак, има посебну важност код православних верника. Ово је први дан у такозваној Светлој недељи, представља наставак тродневног прослављања Ускрса и обележава се низом обичаја за које се у нашем народу верује да доносе радост, срећу и благостање.

Фото: Пиксабеј

Највећи хришћански празник Ускрс празнује се три дана - од недеље до уторка. Други дан Ускрса код православних хришћана је дан наставка радости и прославе васкрсења Исуса Христа. Традиционални обичаји, верске службе, породично окупљање и заједничко весеље доносе осећај заједништва, радости и благослова. Иако обичаји на такозвани Водени понедељак варирају у целој Србији, један је заједнички у свим православним кућама - слављење новог живота и духовне обнове кроз Христово васкрсење у друштву фамилије и пријатеља.

У црквеном календару други дан Ускрса је, као и први и трећи, обележен црвеним словом. То у пракси значи да на данашњи и сутрашњи дан не би требало обављати веће кућне послове, као ни радове у пољу. Овај дан, познат још и као Водени понедељак, представља почетак такозване Светле седмице током које се у црквама и храмовима сваког дана служи Света литургија. У цркву се и на данашњи дан, као и на први дан Ускрса, носе фарбана јаја и деле свима који дођу на литургију.

По традицији, на данашњи дан требало би позвати у госте чланове фамилије и пријатеље, односно прихватити позив од њих да их посетите у породичном дому. Народно веровање каже да би Водени понедељак, односно други дан Ускрса, требало провести у друштву најмилијих, у добром расположењу и радости како би вас до наредног Ускрса пратили срећа и благостање.

Обичаји на други дан Ускрса

У неким деловима Србије други дан Ускрса се стриктно зове Водени понедељак, а све због обичаја који датира из 18. века. Тад је, наиме, овај дан био намењен "безецовању" девојака за удају.

Момци би већ у преподневним сатима, одмах после литургије сели у фијакер и кренули од куће до куће у којима су живеле девојке. Уз песму која би се орила са окићеног фијакера (у Војводини су то увек биле тамбурице) момци би певали, призивајући девојке да изађу испред својих кућа.

Тад би момци силазили са фијакера и девојку која им се највише допадала поливали водом из посуде коју су понели кад су полазили на "безецовање". Симболично, на тај начин би "спирали грехе" са девојака које су се гледале са другим момцима, како би пред просидбу биле "чисте". Што би нека девојка била поливена већом количином воде, то би био знак да је младић баш "загрејан" за њу и да ће врло брзо доћи да је проси.

Наравно, није изостајало ни међусобно даривање ускршњим јајима, у славу Христовог васкрсења.

Временом, овај обичај је утихнуо, а задржао се само на нивоу вожње фијакером по селу после литургије.

У неким деловима Србије породице на данашњи дан излазе на гробље и пале свеће, али се у већини градова и села тај обичај спроводи на Побусани понедељак, односно први понедељак после Светле седмице, осам дана после Ускрса. На Побусани понедељак жене фарбају ускршња јаја и износе их на гробље за помен душе упокојених чланова породице. Ускршњи понедељак, као и цела Светла седмица, су дани који се проводе у радости и весељу да би укућане целе године пратила срећа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације