КАКО СУ ТРОТИНЕТИ НЕСТАЛИ СА УЛИЦА: Да ли су строга законска правила "угасила" двоточкаше без седишта или је мода прошла

ИЗМЕЂУ аутомобила који трубе и пешака који се окрећу збуњено, на улицамапрелећу - буквално - "играчке за велике клинце".

Фото Tanjug

Често без звука, каодухови излете пред уплашене возаче. Пешаци су научили да ће их, кад чујунеко зујање иза леђа, за који секунд претећи момак на електричномтротинету. Без звона, без светла, често и без кациге.

Доскоро је било тако, али од увођења обавезне регистрације за електричне тротинете у Србији, слика на улицама је прилично другачија. Закон је јасан: возач на ромобилу мора да има налепницу, ко вози без ње, ризикује новчану казну. Налепницу издаје АМСС, а када се саберу све административне ставке укупан трошак регистрације је око 2.500 динара. До сада је, међутим, издато тек 11.500 налепница, иако се прошле године процењивало да у Србији има између 250.000 и 300.000 ових лаких електричних возила.

Док једни тврде да је строга регулатива учинила тротинете мање привлачним, други верују да су нова правила компликована. А, можда је све мање тротинета на улицама јер је "мода" прошла.

- Скејтбордови су били хит, а данас их ретко ко вози - каже Велимир Јеремић, директор српског огранка "Декре", немачке асоцијације која се између осталог бави испитивањем и унапређењем регулативе у области безбедности саобраћаја. - Слободном проценом делује да их је мање на улицама у неким деловима града.

Новости

Иако је број електричних тротинета на улицама опао, број саобраћајних прекршаја и даље је алармантан. Од увођења правилника, који је први пут дефинисао услове под којима се ова лака електрична возила могу користити, забележено је више од 100 саобраћајних незгода у којима су учествовали или били узрок возачи тротинета. Пријављено је и око 1.000 прекршаја, најчешће због неношења заштитне кациге, вожње без обавезне регистрационе налепнице или без флуоресцентног прслука. Било је и шокантних случајева - чак 16 возача је искључено из саобраћаја јер су управљали тротинетом под дејством алкохола!

- Последњих година порастао је број незгода у којима су учесници били возачи тротинета и електричних бицикала - каже Јеремић. - Зато је важно да постоје јасна правила. Возачи који игноришу прописе морају бити контролисани и санкционисани.

Новим Законом о безбедности саобраћаја који је у изради требало би да се створи законски основ за ближе уређење пратећим подзаконским актима како електричних тротинета, тако и осталих врста микромобилних возила попут електричних бицикала, возила за капиларну доставу те и осталих области везаних за њихово коришћење као на пример осигурање, саобразност, реакција на "геофенсинг" пешачке зоне... 

Не постоји једна генерална ЕУ јединствена регулатива за све земље већ само смернице које сугеришу државама да оваква возила морају да имају одређене карактериатике пре него што оду у продају. То је први филтер - да на тржишту не буде возила која не испуњавају техничке и безбедносне услове. Државе саме уређују начин њиховог коришћења - да ли могу да се крећу у јавном саобраћају, да ли морају да имају сигнализацију, да ли морају да буду идентификована путем таблице, налепнице или неког електронског индикатора и да ли возачи имају довољно година и положен такозвани бициклистички тест као у Словенији.

Фото М. Анђела

- У неким европским градовима постоје пешачке зоне у којима тротинет мора аутоматски да се пребаци у "пешачки" мод - не сме да иде брже од 8 до 10 километара на сат, мора да има укључену звучну и светлосну сигнализацију - каже Јеремић. - После 20 часова, да не би правио буку, мора да се искључи звук. Код нас за сада немамо ни такву технологију, ни контролу, полицајци би морали да имају уређаје којима могу да очитају брзину или снагу мотора, јер на пример по тренутној нашој регулативи ограничење снаге је 600 вати и 25 километара на час, али у пракси, многи тротинети су јачи или "софтверски чиповани" и имају и више од 2.000 вати па постижу брзине и већу од 100 километара на сат.

Јеремић каже да се овај проблем не односи само на тротинете, него и на електробицикле који иду и до 120 километара на сат, електро скејтове, електричне ролере који могу да достигну брзину од 80 километара на сат, па чак и електро моноцикле које виђамо нажалост у саобраћају у Београду. Велики број бициклиста се често понашају како им у датом тренутку одговара. Када им одговара, понашају се као бициклисти, а када им не одговара, онда су пешаци. Возе по тротоару, пролазе на црвено светло, иду где им падне на памет. Све то у условима лоше инфраструктуре, нарочито у Београду, представља огроман ризик.

Користиће стазе и траке као бициклисти, Фото М. Анђела

Мирко Коковић, помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја указао је да особе млађе од 14 година не смеју возити тротинет, као и да је највише дилема било око површине којом би се тротинеташи смели кретати у саобраћају.

- Имали смо ситуацију да је један "тротинеташ" на Новом Београду возио 80 километара на час - каже он. - Чак није имао ни кацигу. На пешачко-бициклистичкој стази дозвољена је брзина до 10 километара на сат, на бициклистичкој може да буде максимално 25, док на коловозу тротинет сме да се креће само ако је брзина на том путу ограничена за возила до 30 километара на сат. И данас имамо ситуацију да већина тротинеташа вози много већим брзинама од законом прописаних.

Коковић каже да они нису свесни, да могу нанети озбиљне повреде себи и другима и да ће одговарати за то. За наношење тешких телесних повреда казна затвора прописана је од једне до осам година затвора, а за наношење смртних повреда од две до 12.

- Казна за вожњу недозвољеном површином износи 10.000 динара, док је најдрастичнија казна између 100.000 и 120.000 динара уз чак затворску казну од 30 дана, уколико особа тротинетом изађе на ауто-пут или мото-пут - истиче Коковић. - То је један вид насилничке вожње. У таквим ситуацијама не можемо да правимо компромис.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације