ПРЕВИРАЊА У СВЕТУ ИЗИСКУЈУ ЈЕДИНСТВО: Сабор СПЦ се посветио духовним последицама ратних сукоба и страдању православних хришћана

НА овогодишњем заседању Сабора СПЦ, које је одржано од 13. до 17. маја у Београду, посебна пажња посвећена је положају и проблемима Цркве како у Србији и Републици Српској, тако и у суседним државама и у дијаспори, а патријарх Порфирије поручио је да тренутна превирања у свету изискују непоколебљиво јединство.

Foto: SPC

- Сада, више него икада, морамо сведочити да је Црква Сабор. Она, дакле, сабира, не дели, не поистовећује се ни са једним фрагментом; она је целина верног народа, она премошћује разлике и мири - навео је Порфирије.

Како је додао, мора се сведочити да јединство Цркве превазилази све земаљске поделе.

- То јединство се чува - не појачаним бављењем, нити поистовећивањем са световним питањима и недоумицама, него пророчком дистанцом од свих овоземаљских "сотириологија". Јединство се чува братским саветовањем, поштовањем нашег црквеног предања и апостолске вере и молитве које нас конституишу као Цркву Христову - навео је он.

Како је додао, када се сабирају у Сабор, не представљају појединачне епархије као изоловане административне јединице црквеног управљања, већ као носиоци једног и недељивог епископата Христовог, сведочећи о саборној пуноћи Цркве која се пројављује на сваком месту.

- Не састајемо се, стога, само ради расправе о административним питањима црквеног живота већ првенствено ради заједничког духоносног расуђивања о животу Цркве Христове у нашем историјском времену и простору - поручио је патријарх Порфирије.
Сабор се, и ове године, позабавио духовним последицама ратних сукоба широм света те је поново подсетио релевантне међународне институције на страдање православних хришћана у Украјини, Сирији, Палестини и код нас, на Косову и Метохији.

Апелују на све који имају моћ, да спрече даља крвопролића, мржњу, нетрпељивост, неправду и безакоње.

Сабор је прихватио предлоге Комисије за припрему предлога за проглашење светих СПЦ, те ће тако у Диптихе светих бити уписани Никодим, епископ далматински, затим исповедник вере протосинђел Кирил (Цвјетковић), свештеник Михаило Барбић, парох кртољски, свештеник Илија Родић, преподобномученик Јован Стјенички, Света и блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког, мученици решковачки пострадали од Турака 1688. године, преподобномученици и мученици рмањски и мученици гаравички и бихаћко-петровачки.
Како је саопштено из СПЦ, као и ранијих година, посебна пажња је посвећена извештају о стању у српској јужној покрајни.

- Надовезујући се на ову тему, а потврђујући нераскидиву везу са извориштем нашег духовног и националног идентитета, оличену у личностима наших светих владара, Сабор је установио и једно ново одликовање - Орден Светог кнеза Лазара - које ће се додељивати члановима Цркве за опште заслуге - наводи се у саопштењу.

Додаје се да је Сабор показао и бригу око унапређења духовног живота и организације СПЦ у расејању.

Како је наведено, у том духу, Сабор је обратио нарочиту пажњу извештајима о архипастирском раду архијереја у дијаспори, као и о завршетку правних и црквено-правних процеса у САД и у Великој Британији.

Сабор је констатовао неопходност да се настави процес црквено-правног уједначавања и у правним системима других држава широм дијаспоре у којима СПЦ има своју јурисдикцију.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог архијерејског синода и епархијских архијереја, као и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске православне цркве, као и добротворне фондације "Човекољубље" и других фондација, установа и служби СПЦ у протеклом периоду.
У том смислу Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао могућности унапређивања рада црквених завода и јединица.

У саопштењу се наводи да је Сабор саслушао извештаје о раду свих образовних установа СПЦ, као и извештај саборске Комисије којој је поверено да припреми предлоге за реформу плана и програма средњошколског образовања у богословским школама СПЦ.

По саслушању, Сабор је прихватио закључке рада односне Комисије и донео одлуку о увођењу система четворогодишњег средњошколског образовања у српским православним богословијама који ће са применом започети већ од 1. септембра школске 2025/26. године.
Сабор је поклонио пажњу и питању измена и допуна 14. и 15. члана Устава Српске православне цркве који се тичу назива епархија и титулатуре епископа.

Како се наводи у саопштењу, у Светом синоду мандат је престао митрополиту браничевском Игњатију и архиепископу горњокарловачком Герасиму, чиме ће они постати чланови заменици у наредном периоду.

Као чланови Синода у досадашњем мандату остају митрополит зворничко-тузлански Фотије и митрополит рашко-призренски Теодосије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су митрополит бачки Иринеј и епископ будимљанско-никшићки Методије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације