УКРАЈИНА И НДХ СУ "БРАЋА" ПО НАЦИЗМУ: Интервју - Др Едуард Попов, универзитетски професор, филозоф

МЕЂУНАРОДНА конференција посвећена теми геноцида над словенским народима у 20. веку коју организује Институт за политичке студије у Београду, прва је која ће отворити ово питање на такав начин.

Фото О. Давиденко

Зашто се о овој теми нерадо говори у појединим европским земљама, у којој су вези тзв. млађи нацизми са вештачки створеним нацијама, те када и како ће се завршити рат у Украјини, разговарамо са учесником конференције, универзитетским професором из Русије, доктором филозофских наука и директором Центра Европа, Едуардом Поповом.

- Наша конференција прва ће на овај начин осветлити питање геноцида почињеног над словенским народима. Тема није популарна у ЕУ јер треба признати да су Пољаке као и Чехе и Словаке, а такође и Бугаре, спасли војници Црвене армије. Црвеној армији је помагала многобројна армија Словена, пре свих Срби, као најбројнији у народноослободилачкој борби. У ЕУ није прихваћено да се говори о улози Словена у победи у Другом светском рату. Тачније, апсолутно је забрањено - каже Попов.

У научним радовима често оперишете појмом млађи нацизам у контексту украјинског национализма. Шта тачно подразумевате под тим термином?

- Термин млађи или мали нацизам први пут се могао чути на међународној научној конференцији "Украјински нацизам у 21. веку - корени и његове гране", која је у организацији моје непрофитне организације Центар Европа, у Москви 2003, окупила научнике и дипломате из различитих земаља. Шта под њим подразумевам? На Нирнбершком процесу осуђен је немачки нацизам и његове институције, али ван пажње правника остала је веома велика и значајна тема о партнерима немачког нацизма. Сматрао сам да ако се немачки нацизам користи као врста еталона, термин млађи нацизам могао би бити употребљен у односу на многобројне покрете у централној, источној Европи и на Балканском полуострву.

Фото Приватна архива

Аналогије са хрватским покретом између два рата се саме намећу. Колико је савремена историографија понудила увиде о вези између "млађих нацизама" и њиховој методологији рада?

- О методологији и вези између украјинског и хрватског млађег нацизма наћи ћете веома мало података, тачније ништа. Компаративна анализа ових двају појава не постоји иако се може издвојити читав низ базних, основних црта тих тзв. млађих нацизама. У политичком смислу припадници млађег нацизма су били колаборационисти или сарадници нацистичке Немачке. Посматрани из социоекономског и социокултурног аспекта, то су били покрети мањих словенских народа који нису имали дугу државничку традицију, а врло често нису имали ни државу, попут Украјинаца. Но, млади народи који само што су се појавили у политичкој арени, одмах су показали велике амбиције. Још једна црта карактеристична за млађе нацизме је невероватна окрутност. Срби су у прошлим временима убијани хладним оруђем и другим предметима. Организација украјинских националиста је 1943. и 1944. убила на стотине хиљада Пољака у Волину - секирама, ножевима, косама и срповима, тестерама. Пољаци који су преживели погром у Волину Украјинце су звали кољачима. Чудна паралела. Нож је заправо симбол млађег нацизма.

Како објаснити чињеницу да конвертитство има исте карактеристике без обзира на географско-завичајне специфичности, попут суровости?

- За разумевање ових покрета ништа мање важна од политике је психологија. Необјашњиву суровост може објаснити промена културног идентитета. "Бандеровци" и "мељниковци" су две фракције Организације украјинских националиста (ОУН), а њихови очеви и дедови су били Руси. Вероватно први рад на тему поређења украјинског и хрватског нацизма написао је српски научник Никола Ожеговић, у којем износи чињенице о деловању ОУН у НДХ.

Интересантан детаљ. Усташе из марионетске НДХ надојени мржњом према православнима, са љубављу су се односили према формално такође православним "мељниковцима", групи украјинских емиграната која је активно сарађивала са усташама. То је први рад у којем је урађена компаративна анализа двају најкрвавијих млађих нацизама.

Фото Приватна архива

Родно место украјинског национализма је Аустроугарска. Директна последица етноинжињеринга који је осмислио Беч су покољи стравичних размера почињени над Русима у Великом рату. Зашто у Русији овај геноцид никада није стављен у раван са оним који су Турци починили у Јерменији?

- То је болно питање. О геноциду над Русима током Првог светског рата не знају ништа ни дипломирани историчари. Када својим студентима поставим питање о томе добијам одговор: Холокауст и геноцид над Јерменима. Нико не говори о геноциду који је извршен над Русима у Буковини, Галицији, у Угарској Русији, а то је био први покољ извршен над једним народом у историји савремене Европе. На стотине хиљада људи који су одбили да се одрекну руског идентитета постали су жртве првих у Европи концентрационих логора - Талерхов, Терезин... Жртве у Терезину су били и Срби са територије Босне и Херцеговине.

Зашто се о томе не говори? То је питање тесно повезано са питањем идентитета савремене Русије. Као филозоф разумем да је савремена Русија више пост-СССР него исконска, аутентична Русија. У свим републикама бившег СССР где су живеле синтетичке нације реализован је национални програм. Једина република где се није реализовао национални програм већ наднационали је Руска Федерација. Сада се у Русији отворено прича да су немачки нацисти и млађи нацисти вршили геноцид над совјетским народом, али већински део тог совјетског народа чинили су Руси. Када говоримо о геноциду почињеном над народом СССР то је геноцид пре свега извршен над руским. Овде мислим на цивилно становништво, а не припаднике Црвене армије.

У контексту теме млађег нацизма под којим околностима и како може бити испуњен један од задатака СВО, потпуна денацификација? Да ли се постојање вештачких нација може орочити временски и да ли пристанком на њихово постојање ризикујемо нови рат?

- Мени се чини да моје српске колеге боље схватају проблем и дубину овог питања од самих Руса. Др Зоран Милошевић, аутор неколико књига и на десетина радова посвећених украјинском национализму, пре десет година је скретао пажњу да корене украјинског нацизма треба тражити у промени идентитета, а не објашњавати их релативно површним политичким догађајима. Један од радова носи наслов "Од малоруса до Украјинаца", а то није политички проблем, већ цивилизацијски и социокултурни. Етноинжењерима Аустроугарске и њиховом стратешком потенцијалу треба одати дужно поштовање. Време је да одбацимо своје погрешне приступе. Одрастао сам и завршио школу у совјетској Украјини и када анализирам детињство, одрастање и младост схватам да је и тада постојао украјински национализам. Децу са руским презименима називали су Украјинцима, а сви смо били приморани да учимо доста примитиван и вештачки језик који је називан словенским есперандом. Када се заврши СВО грешка и злочин ће бити уколико се створи слика неке "добре Украјине". Украјина је увек антирусија.

Док многи нагађају како би могао изгледати коначни документ мировног споразума са Кијевом, ви остајете доследни ранијим претпоставкама да ће граница ићи преко Дњепра.

- Цитираћу Бизмарка који је рекао да је политика уметност могућег, а затим Хитлера да је политика уметност немогућег. Заправо, мировни преговори се сада одвијају између те две крајности. Не мислим да сам претерани оптимиста ако кажем да је украјински режим себе увукао у клопку. Он не може да прихвати да четири региона постану део Руске Федерације, а то значи да ће рат трајати и самим тим да ће Украјина изгубити и друге територије. Још фебруара 2009. прогнозирао сам да ће долина Дњепра бити граница, а све источно од Дњепра и Кијев припашће Русији. То је обнављање руско-пољског споразума "вечни мир" из 1686. године. У поменутом чланку сам рекао да ће Русији поново бити враћен регион Новорусије, широки појас од Азовског, Црног мора па све до делте Дунава. Завршетак рата довешће Русију до Дунава, а у Европи ће бити створена нова геостратешка и геополитичка ситуација.

Фото Приватна архива

Дуг процес препорода Русије

КОЛИКО су бољшевичка а затим и либерална револуција у време Јељцина заслужне за то што данас не правимо разлику између Руса и становника Русије?

- Термин Расијани који се односио на све становнике Русије увео је Петар Велики, али је као архаичан израз изашао из употребе. После распада СССР и либералне револуције када је на власт дошао прозападни режим Бориса Јељцина из мрака је извучен термин Расијани, а реч Рус је постала забрањена. Проамерички марионетски режим се плашио правих, исконских Руса, и у Уставу који је написан под контролом Американаца и усвојен 1993. придев руски се појављује само на једном месту, уз именицу језик. Лењин, вођа бољшевика је 1917. донео Декларацију о правима народа Русије где говори о правима националних мањина, али ни речи нема о Русима. И друга револуција која се десила у Русији у 20. веку апсолутно пројављује своју антируску природу. У савремној Русији се одвија дуг и по много чему противуречан процес - васпостављања "рускости".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације