ПЛАМЕН БУКТИ ИЗ НЕМАРА И НЕБРИГЕ: Пожари на више локација додатно усложњавају проблем одлагања различитог отпада

СВАКИ нови топлотни талас у Србији, као по правилу, распламса старе проблеме - на депонијама, углавном дивљим, избијају пожари. Ових дана дим се подигао над Крагујевцом, Лозницом, Краљевом, Смедеревом, Ваљевом, Новим Садом, Футогом, Пожаревцом, а питање је ако суша потраје где ће га још бити.

фото Ж. Ворински

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да је под контролом ситуација у Лозници, где је последње горело, али да се званично још не може рећи да је опасност прошла.

- Снажна координација Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације, локалних служби и великог броја механизације омогућила је локализацију пожара на депонији у Лозници. Ипак, будно се прати ситуација, јер се у оваквим условима пожар лако може поново активирати - истакла је Павкова.

У санацију је укључен и Завод за јавно здравље из Шапца. Њихови стручњаци учествовали су у седницама Штаба за ванредне ситуације, пружајући грађанима савете о заштити. Како је рекла министарка, у Лозници није дошло до прекорачења концентрација штетних материја у ваздуху, али опрез остаје на снази.

Слична ситуација недавно је забележена и у Смедереву, где је пожар у насељу Царина брзо стављен под контролу захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца. Министарка додаје да се у Прокупљу и Пожеги већ ради на санацији, као и на уклањању мањих, дивљих депонија.

- У претходним годинама уклоњено је више од хиљаду таквих нелегалних локација - подсетила је Павков.

фото ЈКП Комуналац

Ипак, многи грађани су забринути и страхују од нових пожара.

- Проблеми са депонијама су хронична рана нашег система управљања отпадом - каже Драган Живановић, председник крагујевачког удружења "Зелена мисао". - Велике су врућине, али депоније горе и кад није тако. Чим дође лето, знамо шта нас чека. У Крагујевцу, на пример, депонија је висока шездесетак метара, што је опасно и недопустиво. Депонија не сме да личи на торањ.

Он наглашава да је Србија пуна тзв. дивљих депонија, које не поседују ни основне мере заштите од пожара, загађења воде и земљишта. У неким градовима почиње се са санацијом места за одлагање комуналног отпада - у Ужицу и Ваљеву се чека одобрење плана, а Београд је започео пројекат јавно-приватног партнерства са јапанским и француским партнерима за изградњу регионалног центра Внча. Међутим, то је тек кап у мору.

- Велики проблем представља опасан отпад - каже Живановић. - Овде немамо где да га третирамо, већ га шаљемо у иностранство, најчешће у Аустрију. Тамо постоје услови за безбедно спаљивање. Проблем је што много опасног отпада из домаћинстава завршава на нашим депонијама. То су спрејеви, дезодоранси, сва амбалажа под притиском. Третирају се као комунални отпад, а кад се запале, опасне честице одлазе у атмосферу. У Крагујевцу се, пре неки дан, када је горела депонија, појавила магла са тим честицама. Људи су кашљали, гушили се, јер је ваздух био пун угљен-моноксида.

фото Општински ватрогасни савез

Еколози упозоравају да се због сагоревања пластике, гуме, каблова, електронског отпада који се налази унутра, ослобађају диоксини и фурани, неке од најотровнијих материја бензена које могу акутно и хронично да доведу до неуролошких оштећења, оштећења бубрега, јетре и других органа. Зато држава мора да убрза решавање проблема са отпадом, јер га је све више - и индустријског, и отровног, и комуналног.

- Ситуација је пре десетак година била другачија, али је у међувремену много страних инвеститора отворило фабрике у Србији - истиче Живановић. - Отпад се убрзано гомила, а проблем споро решава. Неке несанитарне депоније се користе као активне и јавна комунална предузећа тамо одлажу отпад. Тај отпад се не сортира пре одлагања и у летњим месецима, чим почну високе температуре, у "телу" депоније после распада органских материја које труле ствара се лако запаљиви гас који садржи метан. Постоје студије, отворена су поглавља за улазак у ЕУ која се односе на екологију, али све то је мртво слово на папиру. У Лапову је саграђена санитарна депонија која испуњава прописе. Али, то је приватна инвестиција.

Изградња санитарне депоније, по свим светским стандардима, траје минимум годину дана и захтева велика улагања. А Србија тренутно има више од 3.000 дивљих депонија, од чега су многе активне и опасне.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Првих хиљаду војника у Војсци Србије примљено у стални радни однос

22. 04. 2026. у 21:30

Друштво

0 1

Сутра не смете да урадите ову ствар: Сећамо се важног свеца уз један врло строг обичај

22. 04. 2026. у 21:29

Друштво

0 0

После вести да се укида дечји програм РТС-а, стигло саопштење: "Ко жели да разуме - схватиће"

22. 04. 2026. у 20:05

Друштво

0 4

Генерал Младић заспао уз "Новости": Дарко се поздравио са оцем, у Хаг стиже супруга Боса

22. 04. 2026. у 19:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације