ИНТЕРВЈУ - ЈЕРМЕНИЈА У РАЉАМА БАКУА, ЕУ И АНКАРЕ: Саргис Азарович Саргсјан, Институт црноморско-каспијског региона

ПРОЦЕСУИРАЊЕ високих архијереја јерменске канонске цркве под оптужбом за тероризам и узурпацију власти као и хапшење и национализација имовине руско-јерменског бизнисмена Самвела Карапетјана наишло је на оштре осуде Јермена који у обрачуну премијера Пашињана са неистомишљеницима препознају последње припреме за велики спољнополитички заокрет земље.

Фото Приватна архива

У разговору за "Новости" аналитичар и виши научни саветник Института црноморско-каспијског региона, Саргис Азарович Саргсјан каже да овде није реч о личном сукобу високих црквених великодостојника, архиепископа Баграта Галстањана и Микаела Аџапахјана са премијером, већ о сукобу јерменске владе и Јерменске апостолске цркве у целини - на корист Азербејџана и Турске.

- Узимајући у обзир да је Црква чувар јерменског националног идентитета, природно је да су и јерменске власти и њихове колеге у Бакуу и Анкари заинтересоване за нивелисање њеног утицаја на јерменско друштво - истиче Саргсјан.

Како објашњавате чињеницу да су се на оптужници да раде о глави првом човеку Јерменије нашли и архијереји и олигарси?

- Хапшење бизнисмена Карапетјана може бити повезано са намером да се ослаби опозиција. След догађаја, почев од међусобних оптужби које су довеле до овог чина, па затим и објаве национализације једне од његових највећих енергетских компанија (на "Форбсовој" листи Карапетјан је рангиран на 44. месту руских милијардера, са богатством процењеним на 3,2 милијарде долара), наводи на закључак да је постојала смишљена политичка акција застрашивања, дестабилизације и слабљења опозиције. Вреди напоменути да је полиција дошла код бизнисмена након његове подршке Јерменској апостолској цркви, коју критикује премијер Пашињан. Карапетјан је исказао спремност да интервенише у кампањи која се води против цркве, а о чијим јерарсима је Пашињан више пута давао увредљиве изјаве.

Процесуирањем високорангираних људи у Цркви и бизнису какву поруку Пашињан шаље Русији, а какву Западу?

- Ово се лепо уклапа у напоре јерменског премијера да се додвори Европској унији и дистанцира од Русије, свог традиционалног савезника. Не може се искључити да је руски бизнисмен имао политичке амбиције у Јерменији и да је истовремено био веома незадовољан Пашињановом политиком. Низ увреда које је премијер упутио Јерменској апостолској цркви на друштвеним мрежама и хапшење бизнисмена због изражавања личног мишљења показатељ су недостатка правног основа у овом процесу. Штавише, данас званична пропаганда активно покушава да повеже Карапетјана са Кремљом и назива га "овном за уклањање Пашињана".

Фото Приватна архива

Где су корени сукоба јерменских власти са апостолском црквом?

- Врх Цркве је дуго критиково политику премијера. У децембру 2020, након пораза Јерменије у другом карабашком рату, католикос свих Јермена Гарегин II био је међу онима који су позвали Пашињана да поднесе оставку. "У вези са погоршањем унутрашњих политичких тензија и ниским нивоом поверења у личност премијера, позвали смо га да поднесе оставку како бисмо спречили превирања у јавном животу, могуће сукобе и трагичне последице", рекао је јерарх. Ако цркву посматрате као друштвену институцију, ово није изненађујуће. Исте 2020. године, то је било једна од последњих институција која се огласила поводом трилатералне изјаве о завршетку другог карабашког рата.

Да ли својим поступцима Пашињан ризикује да изгуби гласове на парламентарним изборима заказаним за јун следеће године?

- Подршка самом Пашињану и његовој странци варира око 10-15 одсто. Јерменски бирач је узнемирен, фрустриран, и то је оно чега се Пашињан плаши. Јерменска апостолска црква, с друге стране, традиционално је играла важну улогу у културном и друштвеном животу Јерменије и јерменске дијаспоре широм света. Пораз на парламентарним изборима за Пашињана и његов тим једнак је раном одласку са власти и из политике, јер су стари табуи прекршени, стара правила не функционишу, а осветника различитог калибра има у изобиљу, чак и ако проценти њихових рејтинга нису посебно импресивни. Тренутно, ниједна политичка снага не доминира у Јерменији.

Фото Приватна архива

Уколико би у игру ушао руско-јерменски бизнисмен...?

- Карапетјан би могао да рачуна на висок проценат незадовољства Пашињановом политиком. И истина је да му својим непримереним поступцима власт само прави рекламу.

Пашињану је добро познат пример Иванишвилија, такође милијардера који је стекао богатство ван своје земље, а затим победио Сакашвилија на изборима. Писма бизнисмена из затвора су у суштини политички програм. Он сам има велике шансе с обзиром на одсуство инкриминишућих доказа, а такође и на чињеницу да је своје богатство стекао не у Јерменији, већ у иностранству, и да је та средства улагао у земљу, бавећи се добротворним радом.

Да ли су акције Јеревана усмерене на "људе Кремља" координисане са руководством Азербејџана, будући да је Баку направио низ потеза против доскорашњег савезника Русије?

- И Турска и Азербејџан правилно резонују да без разбијања јерменског националног идентитета није могуће гарантовати да се у будућности Јермени неће изненада пробудити из "плишане хипнозе" и покушати да бране фундаменталне интересе земље. Оно што Пашињан ради сасвим одговара јерменским суседима. Кључни циљ власти је да лиши Цркву њеног ауторитета у друштву. Да би се то постигло, користе се најбруталније методе и технологије десакрализације Цркве.

Није ли то додатно бацање соли на живу рану већ дубоко подељеног јерменског друштва?

- Да, метод уништавања кључних психолошких темеља у јерменској самосвести је већ испробан и прилично ефикасно функционише у смислу поделе јерменског друштва. Власти су вешто супротстављале становнике Јерменије и карабашке Јермене. Други пример је питање геноцида над Јерменима које је постало предмет нездравих дискусија у јерменском информативном пољу, изврћући логику и историјске чињенице наопачке како би се удовољило Турској, која сноси историјску одговорност за истребљење милион и по Јермена. Процес притисака на Цркву такође тежи сузбијању панјерменске структуре, која се опире могућим негативним последицама јерменско-азербејџанских преговора и даљих уступака Пашињанове владе.

Фото Приватна архива

Да ли приближавањем Бакуу и Анкари Пашињан демонстрира разочарење Русијом и зашто?

- Погоршање руско-јерменских односа почело је у јесен 2022. након што је Азербејџан покренуо напад великих размера на Републику Јерменију, освојивши нове територије, укључујући 74 квадратна километра у области туристичког града Џермука. Нападнути су јерменски положаји у близини градова Варденис, Горис и Сотк. Као резултат ове војне агресије, јерменска страна је претрпела велике губитке: 224 погинулих, више од 20 људи је заробљено, а још 293 је рањено. Одмах након инцидента, 14. септембра, Јерменија се поново обратила организацији - овог пута у оквиру члана 4 Уговора о колективној безбедности, али је жалба остала без одговора: конкретно, ОДКБ није донео одлуку о слању војног контингента. Неколико недеља касније, Савет Европске уније одобрио је успостављање цивилне мисије ЕУ (EUMA) у Јерменији. Споразум о томе је постигнут 6. октобра током састанка Макрон-Пашињан-Алијев-Мишел. Касније је на ванредном састанку Савета ОДКБ предложено слање сталне посматрачке мисије али је Јерменија сматрала да је то недовољна подршка њених савезника. Повећани буџет Јерменије омогућио јој је да потпише уговоре о испоруци оружја са Француском и Индијом. Ови уговори су појачали индикације спремности за приближавање Западу и незадовољство курсом Русије.

Можемо ли у том контексту тумачити спремност премијера да се одрекне провинције Сјуник зарад изградње Занзегурског коридора, који по оценама аналитичара таргетира не само јерменске, већ и руске, иранске и кинеске интересе?

- Зангезурски коридор (НАТО-турски коридор), ако буде реализован, промениће транзитну мапу целог региона. Коридор је намењен брисању границе између Ирана и Јерменије (предаја провинције Сјуник Републици Азербејџан) и успостављању географске везе између пантуркизма - Турске, Републике Азербејџан и Централне Азије. У складу са циљевима међународних атлантских структура и НАТО (са центром у Лондону), коридор би требало да пружи основу за наношење озбиљних удараца виталним интересима Кине, Русије и Ирана који се тренутно фокусирају на четири велика транзитна пројекта: оживљавања "Пута свиле", "Коридор север-југ", Коридор који повезује Персијски залив са Црним морем и Коридор Организације за економску сарадњу (ЕКО). Кроз пројекат Зангезурског коридора, Анкара ће отворити прозор из Турске ка Кавказу и Централној Азији, Авганистану и Пакистану (Гвадар), док ће горе поменута четири коридора бити пресечена, искључена или ослабљена. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације