САМО НА СИВ ЈЕДАН ВИСИ 1.100 КЛИМА: Истиче законски рок за уклањање расхладних система са јавних зграда, а у пракси све по старом

РОК за уклањање спољних јединица клима-уређајаса уличних фасада јавних зграда у заштићеним зонама истиче 4. августа. За њихово измештање било је довољно времена, с обзиром на то да је топредвиђено у Закону о планирању и изградњи још 2023. године. Са тротоарасе, међутим, не види ништа што личи на припреме за почетак радова. Нирадника, ни скела, ни обавештења. Само климе на фасадама - често зарђале - углавном исте оне које су ту висиле и пре него што је закон донет.

Фото: N.Skenderija

Није да није било времена. Али, како то већ бива - недостајали су мајстори, техничка решења су била "компликована", а цене "неприхватљиве", па ће по свему судећи и законом предвиђени рок морати да се пролонгира.

- Да су проблеми почели да се решавају пре две године када је закон донет, можда би се нешто и урадило - каже за "Новости" проф. др Милош Бањац из Српског комитета Светског савета за енергију. - Али, сада је већ извесно: уређаји ће остати, рок ће истећи, а ми ћемо чекати неку нову одлуку. Законске одредбе могу само законом да се мењају, тако да би по хитном поступку закон требало да уђе поново у скупштинску процедуру и да се рокови промене. Мала је вероватноћа да ће се то десити до 4. августа. Док се то не промени, ово ће бити још један пропис који ће се спроводити само на папиру.

Фото: N.Skenderija

Бањац подсећа да се увек када се пише закон, процењују и финансијски ефекти које ће он имати на буџет:

- Законодавац је, претпостављам, навео да ова мера нема утицаја на буџет, јер се тако најлакше добија зелено светло. Али у стварности, ова одлука има и те како озбиљне финансијске последице: реч је о хиљадама уређаја које треба уклонити, заменити или преместити. Објекат СИВ три има око 550 клима-уређаја. СИВ један, који није само у заштићеној зони него је споменик културе, има чак 1.100 клима-уређаја. Климе тамо никада нису смеле да буду постављене. Нови двор, Стари двор су под заштитом, а буквално су начичкани климама. Оне нису смеле тамо да се поставе. За споменике културе мора да се тражи сагласност завода за заштиту споменика. Очигледно је да је нико није тражио.

Зграда у Немањиној 21-23, у којој је неколико министарстава је у програму ЕПС за санацију. Тамо ће клима-уређаји бити уклоњени са фасада, али ни то неће бити завршено за месец дана.

- Обично се кроз неке програме енергетске санације зграда јавне намене истовремено уклањају клима-уређаји, односно измештају се на друге локације или се мењају комплетно системи за хлађење - истиче Бањац. - Рокови су кратки, тренутно је то и немогуће завршити у оваквом кратком року, нити постоји довољан број инсталатера, на њих се чека, посебно кад су врелине. У неким случајевима чак и технички је неизводљиво. Код објеката јавне намене понекад није могуће све спољашње јединице преместити у унутрашње двориште. Често је неопходно заменити више спољашњих јединица са једном јачом која ће служити за више унутрашњих.

Проблем са спољашњим јединицама клима-уређаја на фасадама у другим престоницама решаван је на различите начине - строгим законским мерама, подстицајима, или добрим урбанистичким планирањем. У Паризу је потребна дозвола градских власти за постављање, а често и архитектонске комисије, док се у Токију климе смештају у унутрашња дворишта. Историјско језгро Рима је под строгом заштитом и за постављање клима мора да се консултује Завод за заштиту споменика. У Немачкој се климе ретко виђају на фасадама јер зграде имају добру термоизолацију, па оне нису неопходне. У старим четвртима Барселоне често се уграђује у оквире прозора или тераса, док се у Сингапуру у новим зградама обавезно пројектују клима-нише, односно удубљења у фасади која скривају спољашње јединице и обезбеђују вентилацију.

Фото: N.Skenderija

- У било ком европском граду, без обзира на то да ли је реч о мањој вароши или великом урбаном центру, нећете видети клима-уређаје постављене на уличним фасадама зграда - истиче Бањац. - То је у већини земаља забрањено још у фази пројектовања. Град Београд је, на пример, донео одлуку о комуналном реду којом је дефинисао дозвољене локације: уређаји могу да се поставе у лођама, на бочним или дворишним фасадама, као и на крововима. Оваква правила нису донета само због естетике. Клима-уређаји нарушавају изглед града, али такође могу представљати и безбедносни ризик, поготово у старим градским језгрима и зонама које су под заштитом. Зато су управо те области под посебним режимом. Идеално је да се климе постављају у унутрашњем делу зграде, у хладовини, где уређај има оптималне услове за рад, а да притом не нарушава изглед ни безбедност објекта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације