Друштво

КОСТ СА ПОТКОЛЕНИЦЕ И РЕБРО ЗА НОВО ЛИЦЕ: У Ургентном центру УКЦС први пут урађена сложена реконструктивна операција

Бранка Борисављевић

10. 07. 2025. у 10:54

ПУНИХ девет сати лекари Ургентног центра Клиничког центра Србије оперисали су лице 33-годишњег пацијента из Краљева након повреда ватреним оружјем, и уписали се у историју српске медицине као први који су успели да реконструишу средњи и доњи део лица са дефектом од 16 центиметара.

КОСТ СА ПОТКОЛЕНИЦЕ И РЕБРО ЗА НОВО ЛИЦЕ: У Ургентном центру УКЦС први пут урађена сложена реконструктивна операција

Пацијент се, како нам је потврђено, успешно опоравља након овог комплексног захвата. То нам је јуче рекао доцент др Србислав Пајић, максилофацијални хирург, који је и предводио деветочлани оперативни тим.

- Пацијент се успешно опоравља на одељењу интензивне неге, уз стални надзор лекара и медицинског особља - каже др Пајић. - Ту ће бити док се стање режња који је имплементиран не стабилизује, када ће прећи на негу у болничким условима. Када ватрено оружје нанесе повреду, не може се предвидети ширина и обимност деструкције које ће направити. За ове повреде је, такође, карактеристично и изазивање мултифрагменталних прелома на осталим деловима костију.

МЕТОДА ПРЕСТИЖНИХ ЦЕНТАРА

У ТИМУ који је водио доцент др Србислав Пајића били су и лекари Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију проф. др Милан Стојчић и др Здравко Петковић. Др Пајић каже да су свесрдну техничку и организациону помоћ имали од министра здравља др Златибора Лончара. Хирурзи су реконструкцију радили по методи која се примењује у престижним светским траума центрима.

Реконструкција лица повређеног пацијента урађена је микроваскуларним композитним режњем фибуле, односно лисне кости ноге, и 12. ребром.

Доктор Пајић истиче да је у оваквим ситуацијама, посебно важна припрема пацијента, његова дијагностика и праћење параметара, како би адекватно поднео захват. Недостајуће ткиво учинило је сложеност операције већом.

- Најпре смо реконструисали средњи масив лица да би се добила чврстина и стабилност, али да би се створили услови за реконструкцију - објашњава др Пајић. - Избор за материјал била је фибула. Узет је материјал 12. ребра. Важно је, између осталог, било постићи и улогу жвакања и гутања код пацијента. Операција је захтевала добру припрему, тим је бројао девет људи уз још један број стручњака у логистици.

Доктор Пајић објашњава и зашто је баш лице важно када се раде овакви типови захвата.

- Кости лица и само лице нешто су што нас опредељује да погледамо некога, да некога симпатишемо или антипатишемо - прича др Пајић. - Онда замислите колика је улога и захтевност да ви узмете да реконструишете лице и вратите у првобитно стање, где ће социоекономски услови живота и однос према породици и људи које ће сретати у окружењу бити нешто што неће одвести у један психосоматски поремећај.

С обзиром на то да је операција рађена у институцији која има и едукативни карактер, визија је, каже др Пајић, да се оспособе млади кадрови за овакав тип захвата у даљем раду.