ДЕЦА ЗА ПРИЈАТЕЉА БИРАЈУ МАШИНУ: Како да заштитимо најмлађе од злоупотреба на интернету (7)

KАД дете отвори интернет, оно више не претражује већ пита. Не уносипојам у претраживач, него води дијалог. И тај дијалог није сувопаран, већ испуњен емоцијама. Пита шта да обуче, како да реагује у одређенимситуацијама, открива своја осећања према другим особама. Од друге странене добија само одговор, већ пажњу, подршку и уверљиву симулацијуемпатије. Вештачка интелигенција (АИ) му се обраћа као пријатељ, одговара без ироније, стрпљиво, са разумевањем. А за дете, то једовољно. Оно почиње да верује.

Фото Shutterstock

- Деца знају да родитељи мање знају од дигиталног асистента - каже Петар Васић, стручњак за дигитални маркетинг. - Ако он постане важнији од родитеља, учитеља, пријатеља, онда смо изгубили не само технолошки примат, већ и поверење. Генерација зед је јахала Дивљим западом друштвених мрежа, док ће алфа одрастати у уређенијем, али далеко софистициранијем дигиталном окружењу. Проблем више неће бити јавно срамоћење на мрежи, већ невидљиво обликовање свести.

Наизглед бенигни разговор с АИ, упозорава наш саговорник, може имати дугорочне последице по систем вредности. Јер тај "пријатељ" зна да прилагоди тон, боју, ритам - и зна све о свом кориснику. Деца одрастају са најмоћнијим алатом у историји, али без упутства за употребу.

- Деца користе вештачку интелигенцију као оперативни систем, као што смо ми користили Windows - каже Васић. - То је њихова полазна тачка на интернету. Они не отварају класичан претраживач, већ разговарају са ентитетом који одговара на разна питања. И то више није алат. То је ентитет који их, врло брзо ословљава, на њихова питања одговара, разговара, памти шта му је речено. Деца се везују за њега као за човека, можда и присније. Њему верују више него одраслима.

Фото Shutterstock

Студије показују да деца од пет до 12 година већ после кратке интеракције АИ моделе доживљавају као пријатеља. Верују да је паметан, забаван, користан. Разговор са АИ личи на оно што дете очекује од односа са њему блиским особама. Психолози у томе виде опасност, јер дијалог са машином постаје део њиховог унутрашњег света.

- Није реч само о тражењу помоћи у решавању задатка, већ о дијалогу, поверењу, идентификацији. Када дете пита: "Шта да кажем девојчици у коју сам заљубљен?", "Како да опростим другу?", "Шта да играм вечерас?" - оно не добија само информацију. Добија пажњу. И потврду. Кад родитељи деци забране да користе компјутер, они му не ускраћују игрицу, већ дружење са најбољим пријатељем - додаје Васић.

У Србији не постоје јасна правила у школама, родитељи мало знају о вештачкој интелигенцији. Наставници најчешће сами истражују.

- Када дете развије однос са АИ системом, коме верује више него људском бићу, тешко да ће ико моћи да га увери у супротно. Уместо да буде само помоћник, АИ постаје васпитач, друг, исповедник. А то поверење биће искоришћено. Не нужно злонамерно. Али свакако комерцијално. Замислите да вам је најбољи пријатељ систем који није неутралан - већ има агенду. Та агенда није морална, него комерцијална. Пријатељ који ће вам, уз осмех, тражити новац да бисте га више виђали. Или да испуните одређене услове да би вам рекао шта мисли. Таква врста односа је опасна, а ни ми одрасли је још не разумемо - упозорава Васић.

Вештачка интелигенција делује као да је личност, али - није. Дете, међутим, ту разлику не примећује.

- Деца питају ChatGPT како да напишу састав, како да реше задатак, али и како да се изборе са љубомором, срамом, страхом. Када систем на то одговори, он преузима део улоге која је некада припадала одраслима. Учи дете како да мисли, како да осећа, кога да слуша. И ради то уверљиво - каже Васић. - АИ увек има одговор на дечје питање, чак и кад нешто не зна, вешто измисли. Ризик није у погрешном одговору, већ у илузији разумевања. А деца, као најмлађи корисници, не умеју да разликују искреност од симулације. За дете је АИ дух из лампе који одговара на све његове жеље, има одговор на сва питања, никад их не критикује, нити осуђује. Зна више од родитеља и полако преузима њихову улогу - ауторитета.

Америчке педијатријске и психијатријске асоцијације већ неко време захтевају да се уведу обавезна упозорења на АИ платформама, нарочито онима које користе деца. Као разлог, они наводе да су у тестовима неки ботови у 30 одсто случајева охрабрују самоповређивање, не разумевају сарказам, не праве разлику између маште и намере.

- Дете не зна да их тестира. Оно пита, верује и памти. Без филтера. АИ алати још не праве разлику између хумора и ризика, а за дете, све што делује сигурно - јесте сигурно - наглашава Васић. - Али, немамо избора. Ако не користи АИ, дете ће заостајати за својим вршњацима, биће спорије, мање сналажљиво, исмејано. Вештачка интелигенција постаје стандард. Одступање од тог стандарда кажњавају вршњаци. Али, ако га употребљава без објашњења, изгубиће осећај шта је стварно, а шта није. То је шах-мат ситуација. У свету у коме више нико нема времена да саслуша другог, АИ је увек ту. И баш зато, одрасли више него икада морају бити присутни.

Већ пола године актуелни су покушаји преваре предатора уз помоћ вештачке интелигенције. Уз помоћ ње може да се имитира глас. Васић описује сценарио у ком дете добија позив од "оца" или "брата" који му тражи хитну уплату или поверљив податак. Глас звучи стварно. Порука стиже преко познате апликације. А дете верује. Решење које наш саговорник предлаже је једноставно: увођење породичне шифре. Једна реч коју зна само породица.

- Ако не знаш, ниси ти - каже Васић. - Мораће да постоји и договор да се неке ствари никад не пишу у порукама. ВИ ће ускоро моћи да прочита све што је јавно и да одглуми сваког од нас. Али већина родитеља ни не слути да је таква опасност стварна. А деца ће бити прва мета. Јер она немају развијен осећај сумње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације