МЛАДИ ХОЋЕ ДА БУДУ - ЗУБАРИ: И ове године велико интересовање за све факултете медицинске струке, а предњачи стоматолошки

МАЊАК кандидата за студије на наставничким смеровима факултета, али и Шумарског, Рударско-геолошког и многих других, уобичајен је, па скоро и очекиван и у овом уписном року, али је с друге стране интерсовање за индекс Стоматолошког изненадило чак и професоре овог факултета.

Фото Shutterstock

Упркос блокадама и кризи која је захватила восоко образовање, факултети који школују будуће стоматологе, лекаре, фармацеуте и психологе остали су на цени. Тако је и ове године на медицинским струкама на једно место конкурисало више кандидата, али највећа "потржња" је за индексом Стоматолошког факултета, на коме се пријавило три пута више матураната него што има места - односно њих 740 на 240 места. Од овог броја 220 ће се школовати о трошку буџета, а 20 ће сами плаћати школовање.

Оволиким интересовањем изненађени су и на самом Стоматолошком факултету, а декан проф. др Војкан Лазић каже нам да су, због свега што се дешавало у виском образовању протекле године, очекивали мањи број пријава.

- То се није догодило, добили смо више од 700 пријава са оргиналним документима - истиче Лазић. - Нисмо мењали квоте, ни цену школарине која већ 14 година износи 170.000 динара.

Наш саговорник сматра да толико интересовање блада јер државни Стоматолошки факултет нуди квалитетно образовање које је изузетно цењено у свету.

- Имамо савремену опрему, све смо реновирали и код нас су студије на светском нивоу - истиче проф. Лазић. - Наши стоматолози могу да раде код приватника, да сами отварају стоматолошке ординације, али и да лако нострификују диплому у иностанству. Наши курикулуми слично су корукулумима на европским универзитетима, па када неко хоће да ради у иностанству врло лако добије нострификовану диплому.

Иначе, на овај факултет пријављују се најбољи средњошколци, па је ове године жељу да студира на овом факултету изразило 65 вуковаца. На ранг листи првих 20 места заузимају они са више од 90 пеона, а прво "држи" кандидат са 99 бодова. Сви уписани имају завидан број поена, а последњи који изнад црте има 72 бода.

И на Медицинском факултету, традиционално се пријављује велики број кандидата, па је ове године докумета поднело дупло више средњошколца него што има индекса, односно факултет је добио 1.076 пријава на 500 места о којих је 460 на буџету и 40 самофинасирајућих. И иначе пожељана професија за младе, медицина је новим генерацијама атрактивна и због могућности да да одмах добију посао и специјализацију. Наиме, у оквиру програма запошљавања најуспешнијих дипломаца медицинских факултета и средњих медицинских школа, који је Министарство здравља покренуло 2018. године, у здравственим установама запослен је досад 1.641 лекар, дипломац медицине са просечном оценом 10 и 9,50.

И будућим студентима фармације требало је доста знања да се домогну индекса, јер је на 245 места конкурисало 397 кандидата. Велика гужва већ годинама влада и на смеру психологија на Филозофском факултету, где за сваки индекс било по четири кандидата.

Итовремено, Универзитет у Београду саопштио је да се у првом уписном року ове године појавило око 650 кандидата мање у односу на прошлу, што је смањење за око пет одсто.

Конкурс је расписан за упис 15.248 студената у наредној академској години. У првом уписном року, а следе још два, пријавило се више од 15.800 кандидата, односно око 3,3 одсто је веће интересовање за упис него укупни број места на свим факултетима у саставу Универзитета.

На Универзитету кажу да смањење броја пријављених није изненађење с обзиром, пре свега, на демографске промене у Србији и региону.

- Годишње разлике у броју пријављених нису неуобичајене и не значе нарушен уписни процес - истичу на БУ.- Упркос мањем процентуалном паду ове године, просечан број пријављених и даље је виши од броја расположивих места на већини студијских програма.

На универзитету су направили и поређење па новоде да је у школској 2023/24 години био сличан образац као и у овој, односно било је смањења у појединим областима, углавном на друштвено-хуманистичким смеровима, али без значајних последица по укупан број уписаних студената или квалитет студија.

- Тренутни пад пријава не одступа од уобичајених годишњих флуктуација, нити је уочена криза на Универзитету у Београду. Наратив о "драматичном" паду који се може чути у јавности није поткрепљен званичним подацима, који, напротив, потврђују на већини смерова више заинтересованих за упис него што има места на нашим факултетима - кажу на БУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације