Друштво

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЕВДОКИМА: Светац због чијих су лековитих мошти непокретни у трену проходавали

Новости онлине

13. 08. 2025. у 07:28

СРПСКА православна црква и њени верници данас славе Светог праведника Евдокима. Он је био родом из Кападокије и потекао је од побожних родитеља - Василија и Евдокије. За време цара Теофила, служио је у војсци, и водио врлински живот, држећи се строго свих заповести Божјих, поста, уздржавања, молитви, марљиво читајући и изучавајући божанствене књиге.

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЕВДОКИМА: Светац због чијих су лековитих мошти непокретни у трену проходавали

Кроз живот је много помагао убогима сиротама и удовицама, црквама и манастирима. Једноставно, свима је безрезервно показивао самилост и доброту. Себе је чувао од лажи, глупости, клевета, а интересантно је рећи да никада није хтео разговарати са женама, нити гледати у њих, чак није допуштао да жене долазе к њему, осим мајци својој.

Њега су сви волели и поштовали због његових врлина, па га је и сам цар поставио за војводу Кападокијског пука и послао у Харсијанску област да управља народом.

И док по неким изворима нема прецизног потатка о тачној старосној доби у којој је био кад је преминуо, дотле други иувори кажу да су у питању "Исусове 33". Било како било, извесно је да није дочекао старост, али се сматрало да је савршенством свог врлинског живота превазишао многе старце.

Постоје сведочења на који начин се упокојио овај праведник, од оних који су тада били поред њега. Наиме, када се он, лежећи на болесничкој постељи, приближио ка смртноме часу, он је позвао блиске људе и заклео их да када испусти душу, не гледају тело његово, нити га умивају, нити га опремају. Желео је само да га сахране у оделу и обући који ус већ били на њему. Потом је наредио да сви изађу из собе и затворе врата, он стаде узносити Богу молитву, коју неки чуше кроз врата.

Молио се да нико не сазна какав је био његов крај, баш као ни права истина о његовом животу није била позната такорећи никоме. Захваливши се Богу за све, он је напослетку изговорио: "У руке Твоје, Господе, предајем дух свој". Душа му тад напусти тело које би сахрањено како је и заповедио.

Што се тиче веровања у његове моћи, о томе се чуло на све стране. Долазили су му болесни од свакојаких болести. Једни су се помазивали јелејем из кандила, а други су узимали земљу са гроба и стављали је на болесна места. Прича се да су моментално били исцељени.

Свети Евдоким је, по предању, помогао и једној очајној мајци која је донела своје дете, коме руке беху одузете. И чим је његовове, практично непокретне руке помазала јелејем из светитељева кандила, тог часа се исцелише. Дете тад поче поново владати рукама својим.

Његове су мошти заправо биле "лековите". Једно је дете након додира са њима од непокретног устало и било здраво. Након 18 месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо, без икаква знака трулења. Прича се да се од тела свеца ширио диван мирис.

Моштису му касније пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице, коју постројише родитељи овога праведнога Евдокима

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације