ТРАЖИ СЕ ШЕФ КУХИЊЕ ПАЛТА 3000 ЕВРА: Неусклађеност школовања и потреба довела је до тога да за добро плаћене послове нема кадра

У СРБИЈИ послодавци светеже проналазе раднике, а највише недостају занатлије, програмери, магационери, трговци и спремачице. Посла има, а број незапослених јенајнижи у последњих неколико година.

Фото: Инстаграм

Према подацима Националне службе зазапошљавање, у јуну је на евиденцији било 344.788 људи без посла. Уодносу на мај, број незапослених смањен је за скоро 6.000, а у односу наисти месец прошле године - за 25.823.  Више од половине, тачније 56,4 одсто, чине жене - њих 194.328.

Републички завод за статистику процењује да је у првом кварталу ове године 9,1 одсто грађана било без посла. То је мало више него крајем прошле године, али ипак мање него у истом периоду 2024. Стопа запослености, односно удео радно способних људи који имају посао, остала је на истом нивоу као и крајем прошле године - 51,4 одсто - али је у односу на почетак прошле године благо повећана.

Иако се на неким порталима може прочитати да је број огласа за посао у првој половини 2025. године опао, Национална служба за запошљавање такав пад није забележила. На њиховом сајту, број понуђених послова остао је приближно исти, а и даље се највише траже "грађевинци" и занатлије: зидари, тесари, армирачи, водоинсталатери, керамичари, бравари, заваривачи, фасадери, молери, као и електроинсталатери.

У јуну је свака трећа запослена особа преко Националне службе била млађа од 30 година. Посао је нашло 3.737 младих.

На листи дефицитарних занимања су и возачи, посебно камиона и аутобуса, затим кувари, кројачи, обућари, техничари, медицинске сестре, лекари, књиговође и благајници. Из НСЗ напомињу да се све чешће дешава да за неке од ових послова нема довољно заинтересованих или да кандидати који се јаве не поседују потребне вештине. Са друге стране, у огласима се ретко траже професије као што су адвокати, наставници енглеског, физике и музичке културе, социјални радници, ветеринари, стоматолози и рачуновође - за све те послове објављено је мање од десет огласа у првој половини године.

Фото З. Јовановић

- У првој половини 2025. године на нашем сајту објављен је укупно 31.891 оглас за посао, што је за 17 одсто мање него у истом периоду прошле године - каже за "Новости" Милош Турински, из портала "Послови инфостуд". - Тржиште у свету је почело да буде обазривије у време кад је почела рецесија 2022. и било је неминовно да се прелије у мање државе, као што је Србија. Компаније су због нестабилне економске ситуације, како у свету, тако и код нас, постале обазривије и запошљавају само неопходне кадрове.

Као и раније, како показује пресек за мај, највише радника тражило се у Београду - 7.192, затим у Војводини (3.359), Шумадији и западној Србији (2.187), док је најмање огласа објављено у југоисточној Србији.

- Највећа потражња увек је била у Београду, потом у Новом Саду, Нишу, Суботици - каже Турински. - Недостају нам угоститељи, конобари, кувари, грађевински радници, ауто-механичари, столари, водоинсталатери, фризери... Та занимања су и троструко више плаћена у иностранству, и велики је одлив квалификоване радне снаге. Али, то није једини разлог. Већ годинама упозоравамо да је потребно усаглашавање система образовања и тржишта рада. Недовољно деце се уписује у занатске школе да би могли да попуне све оно што недостаје нашем тржишту.

Фото М. Анђела

Према његовим речима, оглашене зараде за продавце, раднике у производњи, возаче, магационере, комерцијалисте, административне раднике, куваре, конобаре, телефонске оператере варирају између 70.000 и 100.000 динара, с тим што послодавци још више плаћају куваре и возаче.

- Продавци су нама увек међу најтраженијим занимањима, али они и најчешће мењају послове због тешких услова рада - истиче Турински. - У ретким случајевима њихове плате су мало веће од минималца и радници су склони да мењају послодавца због мало бољих услова рада. Послодавци морају да промене однос према њима или неће имати лојалне запослене и увек ће имати проблем проналаска радника. Велики трговински ланци ће бити у проблему, док не схвате да неће моћи ни да привуку, нити да задрже постојеће раднике. Увек ће ти радници побећи код неког ко ће да им бар мало олакша радни дан, а не да у исто време вуку гајбице, слажу робу и буду касири.

Фото АП

Турински каже да занатлије зарађују више од 1.000 евра месечно. Зидари могу да зараде и до 185.000 динара месечно, ауто-лимари 162.000, механичари око 135.000, а водоинсталатери у просеку 116.000 динара.

- Највећа понуђена плата на нашем сајту била је 3.000 евра за позицију - шеф кухиње. Просечна плата програмера је 1.700 евра, а занатлије сигурно стају раме уз раме са њима. Што су дефицитарнији, то су плаћенији. Имали смо огласе у којима је водоинсталатерима нуђена плата 200.000, а електричарима 150.000 динара. Плата лимара је између 160.000 и 170.000 динара, што је више него што зарађују лекари, професори, па и инжењери. То само потврђује да нам недостаје уско квлаификована радна снага.

Млади и особе са инвалидитетом имали су ове године мање прилика за запослење.

- У првих шест месеци ове године, расписано је 7.007 огласа намењених младима, што је за 15 одсто мање него у истом периоду прошле године - наводи Турински. - Још израженији пад бележимо у понудама за особе са инвалидитетом, за које је било отворено 1.621 радно место - чак 26 процената мање него лане.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације