ОТИМАЈУ НАМ КУЛИНА БАНА У БИЦИ ПРОТИВ "ГЕНОЦИДА": Званично Сарајево у Канаду послало најстарији ћирилички документ "крштен" као "босански"

ЗВАНИЧНО Сарајево доставило је препис Повеље Кулина бана канадским музејима и библиотекама, представљајући тај документ као - темељ босанске државе који је писан на старобосанском народном језику и босанским писмом босанчицом.

архива

Ово није први пут да Бошњаци фалсификују Повељу Кулина бана и представљају је као своје историјско наслеђе, упркос томе што целокупна филолошка наука Кулинову повељу, откад је откривена, сматра спомеником српског језика. Не само српски филолози, него је, на пример, и чувени бечки слависта Ватрослав Јагић написао: "Листина Кулина бана од године 1189. прво је и најстарије што би писано ћирилицом, а србским језиком".

А српски историчари и лингвисти поставили су питање:

- Како документ који почиње речима "У име Оца и Сина", а не са "Алаху екбер" - може бити родни лист Босне?

Наши саговорници појашњавају да је "У име Оца, Сина, Светог духа" Кулин бан обећао Дубровчанима слободу кретања на територији Босне, ослободивши их плаћања царине овим документом, а речи је исписао српски писар Радоје.

- Повеља има највећи значај за народ чији је споменик језика и културе - српски, затим, шире, као споменик словенске писмености и, на крају, то је значајан споменик у ризници европске и светске баштине - кажу саговорници "Новости".

Међутим, овај српски историјски споменик у Сарајеву се третира - као босански, и као такав достављен је канадским институцијама. А један од музеја који је добио Повељу је и канадски Институт за истраживање геноцида, који је саопштио да је намера да Канађани што више знају о Повељи Кулина бана, јер је то, како тврде, "најбоље средство борбе против оних који оспоравају историјске чињенице, државност БиХ и постојање босанског језика".

Поступак сарајевских власти изазвао је оштре осуде српских научника који кажу да достављање преписа Кулинове повеље канадским музејима и библиотекама не би било лоше да је документ представљен као споменик српске културе.

- Међутим, опет се сусрећемо са ноторним неистинама - да је реч о споменику тзв. босанског језика и који је потврда државности Босне и Херцеговине какву данас желе да виде у муслиманском/бошњачком Сарајеву - каже нам проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. - Ради се о споменику који је настао пуних 800 година пре настанка те државе која хоће да се на њему темељи, исто толико и пре проглашења тзв. босанског језика.

То је, подсећа Танасић, документ који је босански бан Кулин упутио дубровачком кнезу Крвашу Гервасију 1189. године.

- Повеља је написана на латинском и српском језику - ћирилицом, која је у то време била званично писмо српског језика у средњовековној Босни - истиче наш саговорник. - Стручњаци за историју српског језика кажу да је у питању чист српски језик, старосрпски језик. Посреди је штокавска норма, каква је и у језику повеља које су слате из Рашке у Дубровник. У погледу језика, писма и правописа, овој Кулиновој повељи идентична је Прва оснивачка повеља манастира Хиландар, издата од монаха Симеона, раније великог жупана Стефана Немање, на Светој Гори десетак година касније.

И Танасић подсећа да Повеља почиње речима "У име Оца и Сина и Светог духа", а то је формула коју познају и други српски писани споменици тога периода на којима је изграђиван српски културни образац.

- Ово као да се и агилним бошњачким фалсификаторима чини мало неподобно, па често изостављају те делове - каже он. - Не знамо да ли су у Канаду послали потпун текст или су га мало "олакшали". Додуше, ако је Бошњацима тешко изговорити ово, Канађанима не би морало бити тешко.

Наш саговорник истиче и да у време настанка овог документа 1189. године није ни постојала држава Босна и Херцеговина, него је Кулин био бан босанске државе која је била средњовековна српска држава, држава српског народа и српског језика.

Танасић наглашава и да је годину дана пре настанка ове Повеље, дакле 1188. године, римски папа у писму дубровачком надбискупу Босну назвао српским краљевством - regnum Servilie, quod est Bosna (српско краљевство, које је Босна), а тако се Босна назива у низу папских повеља између 1187. и половине 13. века.

- Неће бити да су папе биле необавештене или нешто кривотворили у корист Срба - наводи Танасић.

Он наглашава и да фалсификатори из Сарајева који упорно хоће да украду Повељу о њој и не знају много, па чак ни то када је настала.

Наш саговорник појашњава и ког датума и на који велики црквени празник је Поваља настала.

- Бошњаци сваке године, 29. августа, обнављају својатање овог документа, тобоже на дан њеног настанка. На документу пише да је написан 29. августа, али пише и то да је то било на Усековање главе Јована Крститеља. И то не "пада" никако 29. августа, него по новом, данашњем календару, тај црквени празник се обележава 11. септембра. Ето колико су они своји на своме.

И академик проф. др Слободан Реметић наводи да је ова Повеља као и све истородне тадашње српске ћириличке повеље, оверена њиховим почетком, који углавном гласи "У име Оца и Сина и Светаго духа".

- Богата ризница фалсификата данашњих бошњачких институција "обогаћена" је издавањем Повеље без наведеног хришћанског обележја - каже проф. Реметић. - Њена структура, па ни стил, не разликују се од истородних докумената писаних, примера ради, у Рашкој и слатих суседима, понајвише Дубровчанима. Највише повеља које су њима слате сачувано је, срећом, у Дубровачком архиву.

Иначе, документ је сачуван у три примерка. Сматра се да је оригинални примерак онај који се чува у Санкт Петербургу (Петрограду).

Препоручујемо

Репортаже

0 13

ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА "ОЛУЈЕ": Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила (ФОТО)

25. 08. 2025. у 08:05

Репортаже

0 6

"НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА - У СЕНИ СЕ БРЧКАЛО 100.000 ПАРИЖАНА: После сто година, становници Града светлости пливали у својој реци

01. 09. 2025. у 17:43

Репортаже

0 11

ТИСМАНА, НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИРУ У РУМУНИЈИ, ЗАДУЖБИНА ЈЕ СРБИНА НИКОДИМА ХИЛАНДАРЦА: Ћирилица "подунавског Светог Саве" ишчезава са фресака

27. 08. 2025. у 07:00

Репортаже

0 12

ЧУВАР СПОМЕНА НА КАРПАТСКЕ СРБЕ: Манастир Половраги код Новака у Румунији, тврђава вере војводе Константина Бранковића (ФОТО)

23. 08. 2025. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације