КОРЕНИ ЗОВУ: Анђела из Луксембурга вратила се у Ивањицу због топлине дома
ШЕСТ година живота у Луксембургу научиле су Анђелу Милутиновић из Ивањице дисциплини и тачности, али су је и подсетиле колико топлине и блискости носи свакодневица у Србији. После искуства у једној од најуређенијих европских земаља, одлучила је да се врати кући, тамо где осмех и спонтана реч значе више од правила и система.
Фото: Приватна архива
Живот у Луксембургу, истиче Анђела, оставио је траг који ће носити целог живота. Анђела Милутиновић из Ивањице, студент завршне године Пољопривредног факултета, одлучила је да се опроба у угоститељству и да изблиза осети како изгледа живот у једној од најуређенијих земаља Европе.
- Радила сам у ресторану, окружена људима различитих националности и култура. Кроз тај посао научила сам колико дисциплина, тачност и посвећеност могу да обликују свакодневицу - истиче Анђела. Данас се и даље бави угоститељством, али на свом терену у Србији, где се осећа као код куће међу својим људима.
Шест година боравка у Луксембургу показале су како изгледа систем у којем све функционише.
- Јавни превоз је тачан у минут, улице су чисте, људи уредни и посвећени послу. Град одише сигурношћу и тишином, а друштво је организовано тако да свакоме пружи стабилност.
Ипак, оно што се на почетку чинило као предност, касније је постало терет.
- Та тишина временом ми је постала прегласна. Људи су коректни, али дистанцирани. Разговори се ретко прелију у блискост, а пријатељства се граде споро и уз опрез - истиче Анђела.
- Недостајала ми је она српска спонтаност, када незнанац у реду за хлеб прозбори шалу, када се комшија сети да пита како си, када се разговор води више срцем него правилима.
За Ивањчанку Анђелу, поређење две земље јасно је:
- Луксембург има ред, али Србија има топлину. Можда овде свакодневица уме да буде неуредна, а живот изазован, али наша срдачност и искреност дају посебну вредност.
Својим речима, додаје да одлука није била тешка:
- Зато сам се вратила. Мој дом је тамо где осећам да припадам, међу људима који живе отвореног срца, где се сваки осмех рачуна и где сваки дан носи смисао, у земљи која, упркос свим манама, има душу.
Искуства попут Анђелиног подсећају да је важно ценити оно што имамо. Ред и стабилност јесу вредни, али топлина дома и заједништво остају највеће богатство које Србија треба да чува и негује.
(Српскиугао)
Препоручујемо
ПРОФЕСИЈЕ ИШЧЕЗАВАЈУ ДОК СПАВАТЕ: Ево која су радна места на ивици изумирања у 2026.
25. 02. 2026. у 22:26
НАЈУ И ПОВЕРЕНИК: Неопходно да јавни службеници унапреде своја знања
25. 02. 2026. у 18:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)