ПОСАО ИХ ЧЕКА ДОК УЧЕ КИНЕСКИ: На одсеку за оријенталистику на Филолошком факултету попуњена сва места

Љиљана Бегенишић

19. 09. 2025. у 13:57

СТУДИЈСКЕ групе на одсеку за оријенталистику на Филолошком факултету у Београду су међу најпожељниима код нових генерација.

ПОСАО ИХ ЧЕКА ДОК УЧЕ КИНЕСКИ: На одсеку за оријенталистику на Филолошком факултету попуњена сва места

Фото З. Јовановић

Да средњошколци воле да студирају језике који се говоре на Далеком истоку показује и податак да су уписне квоте на одсецима за кинески и јапански језик попуњене већ у првом уписном року, док је на одсецима за арапски и турски преостало врло мало места и то за самофинансирање и она су попуњена у овом, другом уписном року.

Тако ће у овој школској години кинески језик студирати 26 академаца на буџету и 24 самофинасирајућа, а јапански њих 28 на буџету и 27 који ће сами плаћати школовање. О трошку државе школоваће се 28 турколога, док ће седморо плаћати школовање, а на одсек за арапски уписана су 24 буџетска и четворо самофинансирајућих студената.

Управник катедре за оријенталистику професор др Ема Петровић објашњавајући због чега млади радо бирају ове студије, наводи следеће разлоге:

- Филолошки факултет у Београду има најбољу школу оријенталистике на Балакану, затим потражња за овим стручњацима на тржишту је велика, а ту су и стипендије које дају Кина и Јапан. Због тога влада велико интересовање, па се код нас уписују и студенти из бивших југословенских република, највише из Црне Горе и БиХ, али неретко и из Македоније, Хрватске и Словеније.

Ова професорка истиче да су академци након што заврше студије потпуно спремни за бројне изазове и целу палету занимања, а то значи да су им могућности да се запосле огромне.

Катедра отворена пре 100 година

Професор др Ема Петровић истиче да Катедра за турски и арапски језик следеће године обележава 100 година постојања и то је најастарија оријентална катедра у југоисточној Европи.

- Основана је 1926. године, а њен оснивач је др Фехим Бајрактаревић, бечки студент и докторанд. Он је 1925. године на позив Богдана Поповића, дошао на Филозофски факултет у Београду и на Катедри за светску књижевност почео да предаје персијску књижевност и турски језик. Само годину дана касније основао је и самостални Семинар за оријенталну филологију - појашњава ова професорка.

- Велико је тржиште, посебно када је реч о кинеском језику - каже наша саговорница. - Бројне фирме запошљавају много младих људи који знају кинески језик и дају им добре плате које су знатно више од београдске просечне зараде, а и три пута веће од минималца у Србији. Такође, те кинеске фирме знају да ће добити стручњаке који имају одличну основу и потенцијал да се брзо укључе у рад фирме.

Када је реч о студијама јапанског језика, уписују их деца коју изузетно занима јапанска аниме култура и то су најчешће средњошколци који хоће искључиво то да студирају и ништа друго.

Професор Ема Петровић истиче да Кина и Јапан дају добре стипендије, нарочито за мастер и докторске студије, па студенти имају могућност и да "уживо" уче језик и упознају културу.

- Многи остану тамо, или оду на неко друго место јер су тражени у целом свету, пошто са нашег факултета понесу добро знање које допуне у земљи чији језик уче. Запошљавају се у Европи, САД, Хонгконгу, Емиратима, Сингапуру...- наводи проф. Петровић.

Велико је интесовање и за језике Блиског истока, па и на катедрама за турки и арапски немају бригу око тога да ли ће приликом уписа бити попуњене. И турска влада даје добре стипендије, па је тако пре две године 30 студената похађало летњу школу у Турској.

Осим тога, на оријенталистици се факултативно могу слушати персијски језик, корејски и азербејџански, у трајању од по четири семестра, а проф. Ема Петровић каже да је интерсовање и за њих велико.

- Корејска влада шаље наставнике који држе бесплатне часове, а интерсовање је много веће него што наставници могу да постигну, стотине младих годишње долази јер их интересује корејска поп култура, а и Кореја даје одличне стипендије за учење њиховог језика - наводи ова професорка.

Иначе, за студије оријенталистике на пријемном се полаже српски језик и један страни језик, најчешће енглески.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

ИМАМ ДОВОЉНО НОВЦА ДА НЕ МОРАМ ДА ПЕВАМ Оља Карлеуша открила истину о повлачењу са естраде