НА СТЕНФОРДОВОЈ ЛИСТИ 115 НАУЧНИКА ИЗ СРБИЈЕ: Амерички универзитет рангирао најцитираније експерте, међу њима и наши

МЕЂУ два одсто најутицајнијих истраживача на свету на листи коју сваке године прави амерички универзитет Стенфорд уврштено је 115 научника из Србије. Сваке године праве се две листе - каријерна која посматра целу каријеру једног истраживача и једногодишња, па се ове године на првој налази 115, а на другој 152 научника из наше земље, с тим што један истраживач може бити рангиран на обе листе.

Фото Shutterstock

Међу онима чије име је и на каријерној и на годишњој листи је професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јуришић, који ради на тестовима за рану дијагностику тумора. Он је за научне радове добио бројна међународна признања, а већ четврту годину заредом је рангиран међу два одсто најутицајнијих научника.

Проф. Јуришић бави се истраживањима из области имунологије, биохемије, хематологије и генетике. Резултати истраживања користе се у клиничкој онкологији.

- Радим истраживања из базичних наука ради ране дијагностике тумора - појашњава проф. Јуришић за наш лист. - Истраживања у овој области почео сам одмах након завршеног факултета, па сам као најбољи студент у генерацији, након што сам дипломирао, почео да радим на пројекту имунологија тумора.

Професор Јуришић је, затим, од 2011. године био руководилац пројекта који се бавио молекуларном, биохемијском, имунском дијагностиком тумора, а резултат је увођење нове индивидуалне терапије (биолошка терапија) у лечење тумора плућа. У његовом тиму је било више од 40 научника, сарађивао је са медицинским факултетима у Београду, Нишу и Новом Саду, са Инстутом за онкологију у Београду, Центром за нуклеарна истраживања и генетику, али и са бројним светским научним инстуцијама и истраживачима. Овај научник каже нам да ради и на развију туморских маркера у крви, како би они што боље могли да покажу да болест постоји и да ли је напредовала, а истраживања ради и на посебној врсти НК ћелија имунског система, што је све важно за рану дијагностику.

Ипак, он истиче да је све ово резултат његовог личног ентузијазма и љубави према науци, јер институционална подршка скоро да не постоји. Каже да је добијао помоћ са свих страна света, па су му тако колеге из Француске, Италије, Грчке, Америке, Индије... доносиле реагенсе и друге супстанце потребне за истраживања.

Да је Стенфордова листа глобално позната јер идентификује најцитираније и најутицајније истраживаче у свим областима науке, каже нам Зоран Николић, професор на Физичком факултету у Београду, који више од 15 година прати различита рангирања на светским листама.

- Стенфордова листа обухвата око 200.000 научника - првих два одсто истраживача у 22 научне области и 176 подобласти што је чини свобухватним и прихваћеним мерилом за процену научне продуктивности на глобалном нивоу - појашњава проф. Николић. - Кључне карактеристике Стенфорд листе укључују објективну методологију засновану на квантитативним подацима што повећава њен кредибилитет у односу на субјективне процене. Листа омогућава поређење између дисциплина, институција и земаља и служи у извесној мери као инструмент за анализе продуктивности и утицаја у науци.

Професор Николић истиче да истраживачи из Србије последњих година имају све већу заступљеност и на каријерној, и на једногодишој листи. Он упоређује податке у последње три године па каже да су 2023. на каријерној листи била 83 наша истраживача, а њих 117 на једногодишњној. Наредне 2024. године на каријерној их је било 90, а на једногодишњој 134, а ове године на каријерној је 115, а на годишњој 152 наша научника.

- Удео Србије у броју најутицајнијих истраживача у свету порастао је од 0,4 до 0,5 одсто на каријерним листама и од 0,55 до 0,65 на једногодишњним листама од 2023. до данас - каже проф. Николић. - Приметно је да на листама наших истраживача последњих година има њих неколико из иностранства који су гостујући професори на универзитетима у Србији.

Даље, анализа показује да је на каријерним листама 85 одсто истраживача који су професори универзитета и 15 одсто научника из института, док је на једногодишњим листама тај однос 80 одсто према 20 одсто.

Каријерну листу предводе Иван Гутман са ПМФ у Крагујевцу, Стево Стевић из Математичког института САНУ и Драган Памучар са ФОН, док је на једногодишњој листи редослед следећи: Иван Гутман, Драган Памучар, и Владимир Стојановић са Универзитета у Крагујевцу. На једногодишњој листи се често појављују млади истраживачи који су остварили велики број утицајних научних резултата последњих година.

На каријерној листи највише је истраживача из САД, Велике Британије, Кине и Немачке, а на једногодишњој су САД, Кина, Велика Британија, па Немачка. Србија је на 50. месту по каријерном броју, а на једногодишњој листи се налази између 54. и 56. места последњих година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације