ЈЕДАН ПСИХОЛОГ НА 500 УЧЕНИКА: У школама нема довољно стручних сарадника, па и тако малобројни често раде "туђе" послове

РАД са ђацима, наставницима и родитељима требало би да буде примаран за школске психологе и педагоге, али у реалности они раде и оно што није у опису њиховог посла.

Foto: Shutterstock

У Правилнику о програму свих облика рада стручних сарадника, као њихова обавеза наводи се подршка и праћење наставе, помоћ ученицима и наставницима, рад на побољшању образовања и сарадња са свим установама које су релевантне за школски систем као што су министарство, локална заједница, невладине организације...

Међутим, наши саговорници из различитих школа у Србији кажу нам да у пракси то изгледа другачије.

- Радимо и многе друге послове који нису "прописани" правилницима, па тако "ускачемо" у учионице када неко од наставника није ту, предајемо грађанско васпитање, а посебан проблем је огромна папирологија због које не можемо да се посветимо свом примарном послу - кажу наши саговорници.

Упркос томе, њих бије глас да не раде добро свој посао и да су нам деца недисциплинована и насилна због њихових пропуста у раду. Психолози на те примедбе одговарају да "није њихов посао да васпитавају децу, већ да је то у рукама родитеља".

Уз, то наши саговорни истичу да их је много мање него што би требало, и да бројке показују да психолог или педагог који је запослен у школи са 20 одељења ради са 500 до 600 ученика, са око 1.000 родитеља и 50 до 60 наставника.

Према подацима Министарства просвете који су нам јуче достављени, на почетку ове, 2025/2026. школске године има више од 2.800 ангажованих психолога и педагога у основним и средњим школама.

- Једна од мера Министарства просвете која је усвојена почетком 2023. године у циљу кадровског и стручног јачања школа, како би се превентивно деловало и адекватно реаговало у случајевима насиља, била је измена прописа којима је омогућено школама и ученичким домовима да запосле већи број стручних сарадника - психолога и педагога - кажу наши саговорни из надлежног ресора.

Према њиховим подацима, број педагога и психолога у основним школама пре поменуте измене правилника, односно пре јануара 2023. године био је 1.853, док их на почетку ове школске године има 1.972.

- То значи да у основним школама имамо 119 више запослених педагога и психолога - истичу наши саговорници. - Поред ових стручних сарадника, у осмолеткама је ангажовано 153 андрагога, дефектолога, социјалних радника и логопеда.

Када је реч о средњим школама, подаци показују да је пре измене правилника било 763 психолога и педагога, док их на почетку ове године има 816, одоносно 53 више. И у средњим школама ангажовано је још 46 андрагога, дефектолога, социјалних радника и логопеда.

- Додатно, Министарство просвете даје сагласност школама које искажу потребу за већим бројем извршилаца - педагога и психолога - од броја утврђеног правилником - напимљу наши саговорници из овог ресора. - Министарство просвете не запошљава психологе и педагоге, као ни друге запослене у школама. То чини директор, који прати прописе и рад у школи организује у складу са њима. Министарство је у последње две године дало сагласност да се у основним школама запосли 65 психолога и педагога, а у средњим за ову школску годину њих 15.

Међутим, психолози са искуством "на терену" кажу нам да то није довољно.

- Веома нас је мало у школама - каже за "Новости" Ружица Петровић Гашевић, психолог у Геодетској школи и председница Републичке секције психолога средњих школа. - Али било нас је још мање пре трагедије у "Рибникару", тада је донета одлука да се запосли додатни број педагога и психолога, како би свака школа имала оба стручна сарадника, и психолога и педагога, али та одлука није до краја испоштована. То је делимично остварено, па је у многим школама ангажован други стручни сарадник на 50 одсто радног времена, што није довољно.

Она указује на нелогичност да се у стручне сараднике убрајају и логопеди па чак и библиотекари, а директор бира кога ће запослити па су у неким школама уместо педагога и психолога ангажовани стручњаци других профила.

На честе примедбе да психолози не раде свој посао како треба, и да је зато раширено насиље у школама, Ружица Петровић Гашевић каже да није посао психолога да васпитава нечије дете, већ је то посао родитеља.

- Знам да психологе бије глас да су они криви што су нам деца таква каква јесу, затим замерају нам да смо ми ти који инсистирају на дечјим правима, то понекад чујемо и од наставника у школама, али ми ђаке учимо и правима и обавезама - истиче наша саговорница уз напомену да школа има има и васпитну и образовну улогу, а за остваривање образовно васпитних задатака одговорни су сви запослени у школама, укључујући и стручне сараднике.

- Ипак најважнију и највећу улогу у васпитању деце имају и требало би да имају родитељи - истиче она.

Ружица Петровић Гашевић појашњава да они психолози своје задатке остварују кроз индивидуални рад са ученицима и кроз групни рад, реализујући радионице на психолошке теме, што се углавном ради у оквиру ЧОС-а.

- Ако школа има 500 ђака и једног, односно сада 1,5 стручног сарадника, а са неком децом се ради и више пута недељно, јасно је да је то недовољан број стручних сарадника - каже Петровић Гашевић.

Иначе, наша саговорница спровела је анкету међу колегама о положају стручних сарадника у школама у којој је учествовало 182 стручних сарадника од чека 101 психолог и 81 педагог из 117 основних, 64 средње, четири музичке, две школе за децу са посебним потребама и две предшколске установе. Резултати су показали да у 4,9 одсто школа ради само психолог, у 11,5 одсто школа ради само педагог, у 28,6 процената школа раде психолог и педагог са пуним радним временом, у 26,9 одсто школа раде психолог и педагог, али само један са пуним радним временом, док је у осталим школама мало већи број стручних сарадника са (не)пуним радним временом. Највећи број учесника у овом истраживању, љих 139, жалио се на превише администрације, 115 наводи оптерећење пословима који нису послови стручних сарадника, 111 њих каже да је то рад у многобројним тимовима, 101 наводи преобимност посла, 83 стручна сарадника каже да све више ученика има проблем са менталним здрављем, док 73 њих наводи нејасне задатке од стране надређених у министарству.

- Ово није било свеобухватно истраживање већ анкета али су резултати слика оног што се дешава на ширем плану - каже нам Петровић Гашевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације