УСКОРО ПОМЕРАЊЕ САТА: Ове године са једном новином која вам се нимало неће свидети
У НОЋИ са суботе на недељу, 26. октобра, Србија ће се вратити на зимско рачунање времена.
Фото: Профимедиа
Тачно у 3 ујутру, сатови ће се померити један сат уназад, на 2, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (ЦЕТ). Ова промена, која традиционално доноси више светлости у јутарњим сатима и ранији мрак у поподневним, догодиће се ове године најраније у последњих једанаест година. Последњи пут смо померали сатове истог датума 2014. године.
Пракса померања сатова није нова и датира још из Првог светског рата. Прве су је увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је неколико пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.
Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја је била усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.
Упркос дугој традицији, незадовољство променом сата достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела јавно истраживање међу 4,6 милиона грађана ЕУ. Резултати су били јасни: 84% испитаника било је за укидање те праксе.
Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског померања сата, а коначна промена је планирана за 2021. годину. Али ту је све стало.
Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања: да ли трајно задржати летње или зимско рачунање времена.
Док су неке земље, попут Француске и Пољске, биле за трајно летње рачунање времена, друге, попут Финске и Холандије, преферирале су зимско рачунање времена. Хрватска се, примера ради, залагала за прелазак на летње рачунање времена у принципу.
Због недостатка договора и накнадних глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању померања сата је потиснута у други план и стављена "на чекање до даљњег".
Према тренутно важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада, грађани могу бити сигурни да ће наставити да подешавају сатове два пута годишње. Док се не постигне коначан договор на нивоу Уније, ритуал "губљења" сата у пролеће и "добијања" сата у јесен остаје неизбежан део наше стварности.
Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније.
Ван Европе, гиганти попут Кине, Индије и Јапана одавно су укинули промену сата. Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана.
Чак и унутар Европе постоје изузеци, Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарелом.
(Вечерњи)
Препоручујемо
ПОСЛЕДЊА НЕДЕЉА ПРЕД БОЖИЋ НОСИ ПОСЕБАН ОБИЧАЈ: Шта симболизују Оци у народној традицији
03. 01. 2026. у 22:24
ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Трамп шаље Мадура у логор Гвантанамо, прети му смрна казна; Родригес пркоси Трампу (ФОТО/ВИДЕО)
У ГЛАВНОМ граду Венецуеле, Каракасу, одјекнуле су експлозије, а град су у ниском лету надлетали авиони, јављају светски медији. Амерички председик Доналд Трамп објавио је да је председник Венецуеле Николас Мадуро ухваћен заједно са супругом и пребачен из земље.
03. 01. 2026. у 07:45 >> 22:46
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)