ОВАЈ ДАН ЋЕ ТРАЈАТИ 25 САТИ, А МРАК ЋЕ ПАСТИ У 16.35: Ситно бројимо до промене која се многима неће свидети

ПРЕЛАЗАК на зимско рачунање времена дешава се увек последње недеље у октобру, ове године то пада у ноћи између 25. и 26. октобра.

Фото Shutterstock

Тачније, у три ујутру 26. октобра казаљке сата ћемо померити сат уназад. Због померања сата, тај дан ће трајати 25 сати - добијамо један „дужи“ сат, јер се сат од два до три ујутру дешава два пута.

Сунце излази у 6.08, а залази у 16.35 сати, што значи да ће тај дан (од изласка до заласка сунца) имати 10 сати, 27 минута и 25 секунди светла.

Зимско рачунање времена трајаће све до последњег викенда у марту наредне године, када ћемо поново прећи на летње време.

1. Када је уведено

Летње рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија. То је време Првог светског рата и овим земљама било је важно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ. Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

Летње рачунање времена у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији уведено је тек 27. марта 1983. године.

2. Зашто је уведено

Основна идеја је да се боље искористи дневна светлост. Лети, када су дужи дани, помера се сат тако да се један јутарњи сат украде и дода вечери како би мрак пао касније. То је најпре смислио амерички политичар Бенџамин Френклин 1784. године. Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама. 

Такође, новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон закључио је да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима.

Фото Pixabay free images

3. Где се све користи

Данас од 192 државе на свету, 110 користи летње рачунање времена, а оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента. Већина земаља које га користе су у Европи и Северној Америци.

Белорусија, Грузија и Русија су такође одабрале да имају исто време и зими и лети. За земље на екватору, где дневног светла има приближно исто током целе године, нема потребе за оваквим уштедама. Тако је и у Аризони и на Хавајима, које имају сунца током целе године. Све остале савезне државе у Америци померају сат у пролеће и јесен.

4. Које је време право

У Србији, а ни у свету, не постоји ниједна студија која се заиста бавила овим питањем. Међутим, када бисмо се питали које је време право: зимско или летње, чини се да је за Србију повољније да остане у летњем.

Пошто се Србија налази на крајњем источном ободу средњоевропске временске зоне и да мрак пада раније него на Западу, а да су навике и ритам становништва сличне као у остатку Европе, укидање летњег времена би Србију посебно погодило и значајно смањило период у коме људи могу да уживају у благодетима обданице. Са друге стране, зимско време је астрономско и ако бисмо сасвим прешли на летње – никада више ниједан Сунчев сат у земљи не би показивао тачно време. 

5.Треће време 

Како је раније рекао Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић", постоји дилема које време више одговара овом поднебљу, али он сматра да би могло да се уведе и “треће време", односно прелазак на читање времена од пре 1983. То решење подразумевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и померање радног времена један час уназад како би се повољније искористила обданица.

Ипак, у међувремену су се ствари замрсиле у односу на некадашње време, пре свега радно време.

- Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први део обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом делу дана. Летње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искористи обданица, али нас она измешта из наше основне средњоевропске часовне зоне у источноевропску, односно одваја нас од већег дела Европе којем припадамо - рекао је Симоновић.

6. Предлог укидања

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а и даље постоје спорења треба ли померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање.

Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања су научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свету, а углавном показују негативне последице те праксе. 

Европска комисија је још пре неколико година предложила укидање сезонског померања сата, али коначна одлука није донета јер је у марту 2020. проглашена пандемија корона вируса, па је изјашњавање о овом питању одложено.

Фото: Профимедиа

7. Негативан утицај на здравље људи

Поједине научне студије показале су да промене сата имају негативне ефекте на здравље људи. Поремећај биоритма може изазвати несаницу, умор, депресију, варијације срчане фреквенције, смањење способности концентрације, исцрпљеност, раздражљивост, губитак апетита и проблеме са варењем. Организму је обично потребно неколико дана да се привикне, у неким случајевима може бити потребно чак и до две недеље за прилагођавање.

8. Ко је укинуо померање сата

Ове земље су укинуле рачунање времена:

    Русија - од 2014. користи трајно зимско време (УТЦ+3)

9. Шта би било да нема померања сата

Да нема померања сата, не бисмо имали сезонске промене времена, што би могло позитивно утицати на људско здравље (мање умора, мањи ризик од срчаних удара), концентрацију и сигурност у саобраћају. С друге стране, дужи периоди мрака ујутру или увече могли би утицати на наше циркадијалне ритмове, али и даље би постојала потреба за усклађивањем с локалним Сунчевим временом.

10. Избор трајне временске зоне

Ако бисмо одустали од померања сата, морали бисмо да изаберемо једну временску зону, а многе земље би вероватно изабрале трајну летњу зону. Ова опција би обезбедила дуже вечерње светло током године, али би подразумевала и дуже мрачне периоде ујутру, посебно зими. Алтернативно, могли бисмо да изаберемо трајну зимску зону. То би значило да би увек било светлије ујутру, али би вечери биле краће, што би утицало на свакодневне активности након посла. 

Занимљивости из света 

Кроз историју, постоји много занимљивих ситуација које су пале баш у време померања казаљки на сату. Од индивидуалних, у кругу породице, до веома опасних за државу.

Ово су неке од њих:

Ајова рекордер

Један од највећих куриозитета у историји летњег рачунања времена представља Ајова, где су педесетих и шездесетих година постојала чак 23 различита начина преласка на летње, односно зимско рачунање времена, пише РТС.

Ништа боље није било ни у Вирџинији где су путници на једној аутобуској линији седам пута морали да померају казаљке на сатовима ако су хтели да знају тачно време.
Бомбе експлодирале пре него што су планирали

У септембру 1999. Западна обала је још била на летњем рачунању времена, док је Израел померио часовнике за један сат уназад. Терористи са Западне обале су припремили темпиране бомбе и прокријумчарили их у Израел. Међутим, пошто нису знали за промену времена, бомбе су експлодирале сат пре него што су планирали, док су их још постављали. Погинула су тројица терориста који су планирали да убију 2.000 људи, пише РТС.

Која сестра је “старија” 

Померањем казаљки може и да се "игра" са датумом и временом рођења. Тако је у новембру 2007. Лаура Сириоли у Северној Каролини у 1.32 родила Петру, а 34 минута касније Елисон. Међутим, због померања сатова испоставило се да је Елисон рођена у 1.06 и стицајем околности постала је „старија“ сестра, пише РТС. 

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације