ДОБРА У ВЕЛИКОМ РАТУ ОСТАВИЛИ БЕЗ БЕЛЕГА: Трокњижјем "Незаборављене" проф. др Синиша Павловић враћа део националног дуга

МАКАР једна медицинска школа уБеограду морала би да носи име докторке Кетрин Макфејл, која је овдеосновала и отворила прву школу за медицинске сестре. Није никадапредложено ни да њено име носи нека од дечјих болница, иако је управоона формирала и отворила прву болницу за децу у Београду, и прво одељењеза негу превремено рођених беба. Уколико је таквих иницијатива и било, анису реализоване, бојим се да то не мења суштину.

Катена Мунди

Да се ове чињенице, које нам не иду на част, промене залаже се угледни кардиолог професор др Синиша Павловић.

Он је заокружио изузетан истраживачки подухват о групи жена које су током Првог светског рата напустиле своју земљу да би помогле српском народу у једном од најтежих периода његове историје.

Катена Мунди

Главне јунакиње његове капиталне тротомне књиге "Незаборављене: Британке у борби за своја права на добробит Србије и савезника (1914-1921)", у издању "Катене мунди" су Британке, углавном Шкотланђанке, окупљене у оквиру Шкотских женских болница. Оне су свој феминистички активизам, борбу за право гласа и равноправност, замениле делима - лечењем српских војника, деце и рањеника, често у немогућим условима. Њихова одлука да помогну далеком народу није била само борба за људска права, већ чин личне савести и вере у човека.

- Досадашња истраживања Великог рата наведену тему само су узгред дотицала - каже историчар академик Љубодраг Димић. - Спремности да се после окончања Првог светског рата "подсетимо" добра учињеног Србима у годинама великог страдања од 1914. до 1918. од стране британских лекарки и медицинских сестара, готово и да није било. Поготово када је са историјске и животне сцене "сишла" генерација која је памтила ангажман британских лекарки и болничарки у спасавању живота српских војника повређених у рату и становништва опхрваног болестима које су харале Европом током ратних и поратних година. Оно што су британске лекарке и медицинске сестре чиниле, с протоком времена, предато је забораву. Павловић ту важну тему изнова враћа у свест савременика и даје јој место у историји Великог рата које јој и припада.

Катена Мунди

О истраживачком и издавачком подухвату речито сведоче бројеви: књига има три тома и 1.217 страна, подељена је у 39 поглавља, садржи 940 фотографија. У трокњижју није приказана само историја рата, већ и историја жена у медицини, где се поред британских хероина налази и наша Драгиња Љочић, прва српска докторка. Приповедајући о њеним животним ставовима и борби, као и о групи окупљених око удружења које се залагало за право жена на образовање, Павловић је сликовито приказао положај, права и дужности жена лекара у Србији тог времена.

- Од заборава је отето више од 1.000 животних прича жена од којих већина има име и презиме - каже Димић. - Аутор је пажњу посветио светском рату у коме је број рањених војника и цивила вишеструко прекорачивао могућности школованих лекара и медицинског особља. Дао је портрете истакнутих жена лекара и медицинског особља заслужног за спасавање хиљада људских живота и указао да је део њих положио свој живот у борби са заразним болестима и физичким напорима којима су у рату биле изложене.

Павловић показује како су те жене, након што су одбијене од сопствене владе, нашле прилику да делују управо у Србији. Српски војни и санитарни кругови, као и француски Црвени крст, препознали су вредност њихове мисије и отворили им врата. Истраживање професора Павловића је показало да су британске медицинске раднице, од самог ступања на тло Србије, свакодневно радиле на санирању ратних повреда војника и подизању здравља целокупног становништва. Боравак на првој линији фронта и борба с епидемијом тифуса, која је захватила Србију крајем 1914. и у првој половини 1915. године, имао је цену, плаћен је животима тих храбрих и пожртвованих жена.

- Те жене су доказале да су кадре, умешне и надасве успешне да у мушком свету, у једном од најжешће брањених бастиона мушке неприкосновености, каква је ратна медицина и хирургија, буду подједнако добре, ако не и боље - сматра професор Павловић. - Као лекар, волео бих да у овим радовима буде препознат дуг медицинске професије према неоспорној неправди коју смо учинили успомени на њих, више инертношћу, пристајањем на неке компромисе, него директним чињењем.

Катена Мунди

Током ратних година формирано је 10 јединица шкотских женских болница у којима је спасено између 8.000 и 10.000 људских живота. Аутор је сагледао ангажованост жена лекара и медицинског особља у Крагујевцу (две болнице), Београду, Ваљеву, Лазаревцу, Крушевцу, Нишу, а у годинама избеглиштва на Крфу, Корзици, у Солуну, Тунису, Русији, Месопотамији. Павловић је истраживачку пажњу посветио прераној смрти родоначелнице идеје о пружању помоћи српској војсци, докторки Елси Инглс.

- Болници која је изграђена у Београду као Меморијална болница Елси Инглс, а то је некадашњи железнички део болнице "Др Драгиша Мишовић", морало би званично бити враћено име под којим је замишљена, основана и отворена и под којим је радила дуже од деценије - истиче Павловић. - Ако смо се већ зарад трулих политичких компромиса и из идеолошких разлога одрекли дела своје прошлости из Другог светског рата, на коју бисмо морали бити поносни, бар за Велики рат понављање такве матрице не би смело да се дозволи. А догађа се. Узевши у обзир величину онога што су ове жене учиниле, њихов рад и резултате мерљиве спасавањем хиљада живота, покушао сам да њихову причу, коју су оне учиниле и нашом, испричам још једном, јер подсећања на то никако не може бити превише. Оне су биле део најсветлијих и најсветијих делова историје овог народа и свих оних који су препознали историјски тренутак да му се придруже.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СВИ ПРАВЦИ ПРОХОДНИ НА ЗАПАДУ СРБИЈЕ: После снега вода и поледица

19. 11. 2025. у 13:56

Друштво

0 0

Канцеларија за КиМ најавила помоћ у санацији штете од поплава у српским срединама на КиМ

19. 11. 2025. у 13:14

Друштво

0 7

КРСТ И ЋИРИЛИЦА КРУНСКИ ДОКАЗИ ДА СУ МРАМОРИ СРПСКИ : Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци (2)

19. 11. 2025. у 10:57

Друштво

0 0

КАДА ПОЧИЊЕ БОЖИЋНИ ПОСТ? Траје 6 недеља, а ово су правила

19. 11. 2025. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације