ДА ЛИ ЋЕ ЗИМА БИТИ НАЈХЛАДНИЈА У ПРЕТХОДНИХ 10 ГОДИНА? Метеоролог РХМЗ-а открива шта нас чека и који ће месец бити најхладнији

ПРЕДСТОЈЕЋА зима за наше подручје биће топлија и просечно влажна са вероватноћама 50 одсто за топлију, 40 за умерену и 10 за хладнију зиму.

Фото: Танјуг/Сава Радовановић/Профимедиа/Илустрација

Данас током јутра у Војводини, по котлинама и долинама река магла, у северним, западним и централним пределима местимично и слаб приземни мраз. Током дана претежно сунчано, осим на истоку и југу Србије где ће бити умерено и потпуно облачно.

Ветар слаб, променлјив. Најнижа температура од 1 до 7 степени, највиша дневна од 12 до 16 степени. Крајем дана и током ноћи поново формирање магле или ниске облачности.

Иако многи најављују ледене таласе и најхладнију зиму последње деценије метеоролози Републичког хидрометеоролошког завода најављују да је пред нама још једна топла зима са снежним налетима крајем јануара и почетком фебруара.

Према речима Горана Пејановића, помоћника директора сектора Националног климатског центра РХМЗ-а климатски изгледи показују да ће температура ваздуха у току предстојеће зиме бити око један степен изнад вишегодишњег просека.

- Очекују се вредности средње зимске температуре ваздуха у интервалу од један до четири степена у нижим пределима, а од -3 до нуле у планинским. Изгледи су да ће током децембра, јануара и фебруара у већем делу Србије број мразних дана, са минималном температуром ваздуха нижом од нуле, бити од 30 до 55 дана, а на планинама од 60 до 75 дана - наводи Пејановић и додаје:

Биће и ледених дана 

- Очекује од пет до 15 ледених дана са максималном температуром нижом од нуле, а на планинама од 25 до 40 ледених дана.

Што се тиче падавина, прогнозира се просечна сума од 110 мм до 160 у нижим пределима и 170 до 220 мм у вишим. Број дана са падавинама већим од 0,1 мм током зимске сезоне у нижим крајевима је у интервалу од 32 до 40, а на планинама до 50.

Метеоролог сумира да ће предстојећа зима за наше подручје бити топлија и просечно влажна са вероватноћама 50 одсто за топлију, 40 за умерену и 10 за хладнију зиму. Прецизира и да се за децембар и фебруар очекује температура ваздуха изнад просека и просечна количина падавина.

Фото: Д. Балшић

- Први месец наредне године би био нешто хладнији, али опет за половину степена топлији од просека. Прогнозира се средња температура ваздуха од нуле до два степена Целзијуса, а у планинским пределима од -5 до -2. Прогнозирани број мразних дана је у интервалу од 17 до 25 у нижим пределима, а на планинама од 25 до 30. Очекује се да ће током јануара број ледених дана у нижим пределима бити од пет до осам, а на планинама од 11 до 17 дана.

Јануар најхладнији месец

Пошто ће јануар бити и најхладнији зимски месец прогнозира се просечна количина падавина у већем делу земље и то у нижим пределима од 35 до 50 мм, а на планинама од 50 до 70 мм. Метеоролози најављују и да ће у том периоду бити од 11 до 15 дана са падавинама у нижим пределима, док ће у брдско-планинским местима бити за два више.

- Могуће су количине падавина изнад просечних вредности у другој половини јануара, што значи више снежних падавина у односу на претходних неколико зима. Како смо у јеку глобалног загревања и како хладни периоди бивају све краћи и мање интензивни, очекујемо да у неком дужем периоду екстремних таласа хладноће буде све мање.

Фото: Танјуг

- У Србији, од 10 најтоплијих зима чак осам су забележене после 2000. године, док од 10 најхладнијих само је једна забележена после 2000. године и то 2003, као и два хладна месеца фебруар 2012. и јануар 2017. године - подсећа Пејановић и наглашава да се у наредних десет дана не очекују снежне падавине, док су највеће шансе за веће количине снега крајем јануара и почетком фебруара.

Фактори који утичу на зиму

Пејановић је објаснио и да је температура мора у екваторијалним водама Пацифика, Индијског и Атлантског океана главни фактор за сезонску прогнозу.

- Ове године њихове температуре су у домену просечног или нешто топлије, па је то један од разлога што очекујемо блажу зиму. Пре две године имали смо јак Ел Нињо (Пацифик) и тада су температуре воде биле за екстремних два степена више од просечних. Слично је било и у Индијском и Атлантском океану, а за последицу смо имали најтоплију зиму на овим просторима откад постоје модерна мерења температуре. Установљују се и везе темература мора и глобалне атмосферске циркулације - наводи Пејановић и додаје:

- Позитивна фаза источног атлантског атмосферског образца (ЕА), са вишим притиском изнад нашег подручја и нижим западно од Британских острва, доминира више од тридесет година и утиче на топлије зиме и лета код нас. Ове године, за разлику од претходних, очекује се његова неутрална фаза. Слабљење поларног вртлога, а тиме и изливање хладног арктичког ваздуха ка умереним географским ширинама, везано је за негативну фазу северноатлантске циркулације (НАО).

- Ове године прогнозира се смањена активност ове негативне фазе НАО. Ипак, за следећу зиму глобални климатски модели најављују чешћу појаву блокирања атмосферског струјања изнад умереноширинског Атлантика и Скандинавије, а то би донело и нешто више падавина изнад Медитерана.

(курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације