РАДНЕ ДОЗВОЛЕ ЗА 50.000 СТРАНАЦА: У нашој земљи сада ради чак девет и по пута више држављана других земаља него пре једне деценије
СРБИЈА још привлачи раднике са истока и југа, од грађевинаца из Индије, Непала, Турске до возача из Бангладеша. На нашем тржишту рада све јевише послова које домаћи радници напуштају, а странци преузимају. Вишеод 50.000 странаца, како се процењује, добило је српску радну дозволу 2024, а слична је ситуација и током ове године.
FOTO: N. Skenderija
Њихов долазак променио је структуру запослених у угоститељству, грађевинарству, производњи, али не знамо да ли им је дугорочнији план да остану у Србији или је наша земља за њих само успутна станица.
- Када радник заснује радни однос, без обзира на то што је странац, он има иста права као и други запослени: од права на синдикално организовање до права на штрајк, али у пракси се ретко одлучују да их користе - каже Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката Србије. - Мигранти који долазе у Србију често су уплашени, све им је непознато и страно. Док немају проблем, углавном избегавају да нам се обрате, плаше се да их послодавац не отпусти. Тек када им плата касни или није исплаћена по уговору, онда се јаве синдикату. Увек реагујемо, чак и ако нису чланови. Ипак, синдикално организовање странаца у Србији готово да не постоји. На прсте две руке можемо да набројимо странце који су у нашем синдикату. Ни положај ИТ стручњака, па и оних који су дошли из Русије, није довољно јасан. Боримо се да се изменама Закона о раду то прецизније дефинише.
Еко Гроцка
У односу на претходну деценију, Републички завод за статистику региструје девет и по пута више странаца. Најчешће долазе из Кине, Русије, Индије, Непала, Бангладеша, Сри Ланке, Азербејџана, Киргистана, Узбекистана, Турске, Кубе. Минимална зарада биће од 1. јануара 64.554 динара, што је још један од мотива за раднике који немају српски пасош.
- Странаца данас има готово у сваком сектору, али највише их је у грађевинарству, туризму и угоститељству - каже Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије за "Новости". - Недостају нам архитекте, машински, грађевински и инжењери електротехнеке, јер странци са тим дипломама ретко бирају Србију. Послодавци који запошљавају стране раднике дужни су да им обезбеде исте услове као домаћима. Њихове плате не могу бити ниже од минималне зараде у Србији, а у пракси су најчешће као и плате наших радника. Ретко се догађа да наш радник зарађује 100.000, а странац 60.000 динара.
Мање транзит, више одредиште
Србија је, како каже Зејнал Хаџијев, истовремено земља порекла, транзита и све више одредиште за стране раднике:
- Измене Закона о странцима и Закона о запошљавању странаца, заједно са покретањем Јединствене дозволе и потпуно дигиталног портала "Добродошли у Србију", представљају значајан корак напред. Јачање капацитета инспекције рада, побољшање надзора над приватним агенцијама за запошљавање и обезбеђивање етичких пракси запошљавања су неопходни кораци за заштиту права свих радника, а потреба за дубљом координацијом између државних и недржавних актера остаје кључни фактор за ефикасно управљање миграцијама радне снаге
Фото П. Милошевић
Ситуација је, каже Јевтовићева, другачија него раније, странци се распитују пре доласка, знају колике су плате и не прихватају послове ако су плаћени мање од тога. Од прошле године имају и већу слободу, могу да мењају послодавце, као и наши радници, а већина послодаваца поштује прописе и уговоре.
На управо завршеној дводневној међуминистарској конференцији "Радне миграције у оквиру Централноевропске иницијативе - Сигурни путеви и одрживо тржиште рада" оцењено је да су радне миграције потенцијал који треба посматрати и усмерити у правцу напретка и одрживог развоја.
- Србија је постигла похвалан напредак у модернизацији управљања миграцијама - оценио је Зејнал Хаџијев, шеф Мисије Међународне организације за миграције. - Широм Централне и Источне Европе, а посебно на Западном Балкану, сведоци смо дубоких промена у обрасцима миграције, преласка са илегалних на редовне путеве, са краткорочне на структурну мобилност и са фрагментираних одговора на координисано управљање миграцијама. Србија, у многим аспектима, стоји у срцу тих трансформација.
Препоручујемо
ОКОНЧАНА ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД ПРИШТИНЕ: Нећете веровати где је слетео немачки војни авион
09. 12. 2025. у 19:57
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)