ОТПАД КАО УНОСАН БИЗНИС: Где је Србија у праћењу светског еколошког тренда?

БРИГА о животној средини и отпад - у неким случајевима могу ићи заједно, а још донети и новац. Да ли је ово још једна од лекција коју Србија може научити и угледати се на многе земље које од отпада већ зарађују милионе.

Г.Шљивић

Европски парламент је ове године одобрио предлог о увођењу строжих правила о отпремању отпада из земаља Европске уније, што подразумева увођење забране извоза за сав откад намењен за одлагање у земље које нису чланице Организације за економску сарадњу и развој. 

- Отпад морамо претворити у ресурсе на заједничком тржишту, а самим тим боље ћемо водити рачуна о нашој животној средини и конкурентности на тржишту. Када се отпадом правилно управља, он ни у ком случају не би требало да наноси штету животној средини или људском здрављу - рекла је Пернил Вајс, известилац Европског парламента о овом предлогу.

Оваквим управљањем отпадом, како наводе из Европског парламента, биће потпуно искоришћене могућности које пружа отпад за постизање циљева ЕУ о циркуларној економији без загађања.

Где је Србија у свему овоме?

Србија годишње произведе 12 милиона тона отпада, од тога се 10 милиона не третира и остаје да загађује животну средину, објавила је својевремено Немачка агенција за међународну сарадњу (ГИЗ). С обзиром на то да код нас не постоји довољно постројења за збрињавање и прераду отпада, он није искоришћен за економску и еколошку добит какав је случај у земљама ЕУ, а новац се губи и на извоз.

Добијање и производња зелене енергије један је од добрих начина за поновну употребу отпада, наводе из ГИЗ-а. Како даље истичу, улагања у животну средину у Србији су четири до пет пута мања него у земљама Европске уније. 

- У сваком случају ми имамо и велике губитке у националном дохотку због тога што не користимо отпад на прави начин. Процене Привредне коморе Србије указују на то да ми годишње губимо више од 100 милиона евра рециклабилних сировина које остављамо на сметлишту и депонијама које касније буду паљене и праве велике проблеме у квалитету ваздуха и вода. А да не говорим о томе да наша индустрија има потребе да се усаглашава са европским регулативама - оценио је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Србија принуђена да извози отпад

Због мањка постројења попут спалионица, Србија је принуђена да извози отпад који се у земљама увозницама користи као сировина за добијање енергије. Због истог разлога, али и строгих регулатива увоз опасног отпада строго је контролисан и готово забрањен.

Забрањено је увозити следећи опасан отпад: одређене врсте метала и отпада који садрже метале; отпад са претежно неорганским састојцима који могу да садрже метале и органске материје; отпад који претежно садржи органске супстанце, а може да садржи и неорганске материје; отпад који може да садрже неорганске и органске састојке; отпад који претежно садржи неорганске састојке, а може садржати и метале и органске материје.

У Србију је дозвољено увозити само онај опасни отпад који се може користити као секундарна сировина.

Огромне могућности

Синиша Митровић, аналитичар животне средине, наглашава да је изградња домаћих постројења за третман опасног отпада од суштинског значаја за економску стабилност земље.

- Таква постројења омогућила би Србији да смањи трошкове извоза, створи нова радна места и задржи новчану вредност енергетског потенцијала који тако третирани отпад има, унутар својих граница. Извоз опасног отпада већ представља значајан трошак за нашу економију, док би постројења за третман у Србији омогућила задржавање тих ресурса и смањење зависности од страних технологија и услуга - изјавио је Митровић.

Он напомиње да Србија без постројења за обраду отпада пропушта огромне могућности у стварању нових производа из отпада.

- Србија губи новац јер извозимо сировине, уместо да развијамо сопствене капацитете за прераду и производњу. Питање третмана опасног отпада није само еколошко, већ и питање економске стратегије и одрживог развоја. Неопходно је створити национални консензус око заштите природних ресурса и промовисања циркуларне економије. Ако желимо да постанемо лидер у региону по питању еколошких решења, морамо улагати у постројења за третман отпада попут спалионица која ће омогућити циркуларну економију - подвукао је Митровић.

(Блиц)

Препоручујемо

Друштво

0 1

ОТВОРЕН ТРЖНИ ЦЕНТАР "ГОЛД ПАРК" У СМЕДЕРЕВУ: Свечано отворен центар ЗЛАТА ВРЕДАН

04. 12. 2025. у 21:44

Друштво

0 0

КАКВО НАС ВРЕМЕ ЧЕКА ДО НОВЕ ГОДИНЕ: Без снега у Србији до овог датума у децембру

04. 12. 2025. у 20:35

Друштво

0 0

СРБИЈА НА УДАРУ КИШЕ И ОЛУЈНОГ ВЕТРА: Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље биће највише угрожени (ФОТО)

04. 12. 2025. у 16:44

Друштво

0 1

НЕ УКИДАЈУ СЕ СТИПЕНДИЈЕ ЗА НАДАРЕНЕ СТУДЕНТЕ: Рок за пријаве продужен до 12. децембра

04. 12. 2025. у 16:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације