ЈЕФТИНИЈА СТРУЈА, ЧИСТА ОКОЛИНА И СКИЈАЊЕ: Све то добијају Данци захваљујући ономе чега у Србији има где год се окренеш

ЧИСТЕ реке, ливаде и шуме плус јефтина енергија? Може? Наравно да може. Оно што западна Европа већ деценијама ради могуће је и у Србији.

БЕО ЧИСТА ЕНЕРГИЈА

Сигурно снабдевање електричном и топлотном енергијом, без загађивања животне средине многима се чинило као неоствариво, али Србија се већ налази на путу да то и постигне.

Промена је почела у Београду, али то би могли да достигну и други градови у нашој земљи. Уместо, смрада, зараза и “еколошких бомби” од свакодневног ђубрета добијали бисмо јефтину струју, а околина би била знатно чистија. Како то постићи?

ТЕХНОЛОГИЈА КОЈА СТВАРА ПРИРОДУ

Решење је једноставно и већ опробано. Технологија сигурна, финансијски оправдана инвестиција, само фали воље да се то уради. Потребно је направити енергане (спалионице) у којима се производи струја. Поред производње електричне енергије уз минималне, занемариве, трошкове, ово постројење помаже и уклањању великих количина отпада који би иначе доспео на депоније.

Нека од ових постројења постали су и својеврсне знаменитости, о њима су прављени филмови и репортаже.

У главном граду Данске, Копенхагену, смештена је спалионица Копенхил која важи за једну од најчистијих и најефикаснијих у свету. На годишњем нивоу спали се 440.000 тона отпада.

Оно што издваја ову енергану је њен облик и секундарна делатност. Наиме, изграђана је у облику брда на коме се налази ски стаза дуга 450 метара. Њу годишње пости око 60.000 скијаша!

Сличан посало су предузели и у Вечном граду. Римска енергана када буде завршена 2027. имаће мултифункционални простор са стакленицима, баштама и видиковцем где ће људи моћи да долазе и уживају у природи.

ДЕПОНИЈА У ВИНЧИ

Вратимо се у Србију. У Вични крај Београда отовборена је прва и за сада једина, енергана у нашој земљи. Није атрактивна као она у Копенхагену, али ради свој основни посао, производи електричну и топлотну енергију. Има инсталисану снагу од 25 MW и топлотну снагу од 56 MW. Обрађиваће 640.000 тона отпада од чега ће се 340.000 користи у енергани за производњу електричне и топлотне енергије. Укупно годишње ће се смањити штетна емисија ЦО2 у количини од 210.000 тона.

Захваљујуће овој енергани Београд се нашао на мапи еколошки развијених градова у Европи.

Бивша министарка екологије Ирена Вујовић казала је да ће домаћинства 50.000 Београђана добијати пет процената електричне и десет процената топлотне енергије из отпада који се овде одлаже, односно спаљује.

ОТПАД КАО РЕСУРС

Отпад је, сем за поједине “предузетнике”, дуго био бескорисан и шкодљив предмет. Променом гледишта, отпад је постао ресурс. Одбачени предмети поново су добили своју нову намену, било да се претварају рециклажом у нове или користе као гориво за производњу енергије. Промена парадигме дошла је као последица жеље за смањење зависности од фосилних горива.

У ЕУ током 2018. године 497 енергана које користе отпад као гориво, произвело је 41.000 гигават-сати (GWh) електричне енергије и 96.000 GWh топлотне енергије, односно довољно струје за 19 милиона потрошача и топлотне енергије за 16 милиона.

Србија би, како су проценили стручњаци у "Белој књизи добијања енергије из отпада", могла да спаљивањем отпада покрије 3 одсто потрошње струје. Осим енергије енергане знатно утичу и на екологију, смањујући емеисије штетних гасова, загеђење воде и тла.

У ЕУ су отишли и корак даље. Најновијом Директивом је одређено да до 2030. године свега 10 одсто комуналног отпада може депоновати на сметлиштима, све остало мора да се рециклира или спали. За сада 8 земаља ЕУ испуњава те прописе, а остали се убрзано крећу ка том циљу.

КО ЈЕ ЗАИНТЕРЕСОВАН А ГДЕ СУ ПЛАНИРАНЕ НОВЕ ЕНЕРГАНЕ

У Србији су предвиђене три спалионице отпада, једна је већ изграђена у Винчи, а друге две би требало да се граде у Нишу и Крагујевцу.

Поред ова три града још један се истиче са нуждом и жељом. Чачак, који већ годину више дана нема своју депонију због хаварије на “Дубоком”, у потрази је за начином да свој отпад пресели или да га се реши. Тренутно отпад из овог рада шаље се на три депоније у другим општинама, али постоји и идеја да се напарави енергана и трајно реши проблем смећа у овом граду. Истовремено би и трошкови управљања отпадом били сведени на минимум.

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ЕНЕРГАНУ

Осим евидентне користи, трајног уклањања отпада и производње енергије, изградња и њихов развој и употреба морају бити строго контролисани како би се еколошки ризици свели на најмању могућу меру.

Ипак, пре уласка у пројекат, потребно је спровести анализе које би показале да ли је то економски исплативо (довољна количина и врста отпада у дугом периоду) и еколошки безбедно.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ: Сви би требало у руке да узму ово, а ево шта је женама забрањено

26. 11. 2025. у 07:21

Друштво

0 0

КАРБОНСКИ ПОРЕЗ ЧЕКА НАШУ ПРИВРЕДУ: Очекује се да ће такса износити око 250 милиона евра годишње

26. 11. 2025. у 07:00

Друштво

0 1

ОБЛАЧНО И ХЛАДНО, ПОНЕГДЕ СА КИШОМ, ТОКОМ НОЋИ ЗАХЛАЂЕЊЕ И СНЕГ: Временска прогноза за среду, 26. новембар

26. 11. 2025. у 00:05

Друштво

0 1

СТИЖЕ НАМ "ЗВЕР СА ИСТОКА" ДРАМАТИЧНА НАЈАВА НАШЕГ МЕТЕОРОЛОГА: Ево где ће пасти највише снега у Србији

25. 11. 2025. у 22:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације