Друштво

ПОРУКА ЈЕДНЕ РУЖИЦЕ НАКОН ПРЕЖИВЉЕНОГ ПАКЛА: Доживела мождани удар, није знала ко је, а сада поделила своју причу

К. Деспотовић

11. 12. 2025. у 22:46

ЈЕДНА хладна децембарска ноћ заувек је променила живот Ружице Стојановић Зец из Зворника.

ПОРУКА ЈЕДНЕ РУЖИЦЕ НАКОН ПРЕЖИВЉЕНОГ ПАКЛА: Доживела мождани удар, није знала ко је, а сада поделила своју причу

Тог 9. децембра 2014. године, потпуно неочекивано, доживела је мождани удар, није се сећала ни свог имена, ни свог живота пре тога.

Данас, 11 година касније, Ружица говори о судбинској борби за опстанак, лекарима који су јој спасили живот и поруци коју жели да пренесе свима.

- Сада је децембар, ноћ је хладна, исто као 9. децембра 2014. године. Ово је моја прича и мој савет свим пријатељима на друштвеним мрежама да им се не деси оно што се десило мени. Ко хоће да прочита, хвала му; ко неће, нека прескочи моју причу. Једном је Бата Стојковић рекао: "Мене, ако се сете, сете се, ако се не сете, ником ништа." - почела је Ружица.

О ономе што ју је задесило писала је на свом Фејсбук профилу.

- Мој живот је велика игра судбине. Завршила сам основну и средњу школа у Бановићима, а факултет у Сарајеву. У БиХ-а је кренуо рат маја 1992. године, мој брат је погинуо на Озрену. Након рата, 1996. године, почела сам да радим у Бјељини, у МУП-у Републике Српске. После тога, удаја и становање у Зворнику. И тако, кућа-посао, посао-кућа. Никад нисам помислила да ми се могло десити нешто што ми је живот окренуо - написала је она.

Међутим, десило се...

- Зато се сваког 9. децембра сетим уторка, 2014. године, када ме је око 23:00 часа, јако заболела глава. Не знам кад сам се онесвестила или пробудила. Било је јутро. Кажу да је један човек пријавио да сам звала у помоћ. Хвала му до неба. Сећам се када су ми дошли колеге и колегинице из МУП-а да ми помогну. После тога - мрак! Прошло је неко време и није ми јасно где се налазим и зашто ме зове човек у белом мантилу - присетила се Ружица па додала:

- Не знам ни ко сам, ни како се зовем. Не знам ни ко су два човека и једна жена који су дошли да ме виде. Прошло је једно време, колико - не знам. Почела сам да се мало сећам - били су то мој муж, девер и сестра.

Они су јој рекли да ју је у Београду на ВМА, око два сата ноћу, оперисао доктор Славиша Стефановић.

- Оперисао ме и спасио ми живот. Нека га Бог подари здрављем и срећом. Пет дана сам лежала у шок соби, а након десетак дана, вратили су ме кући. Кад сам дошла, погледала сам се у огледало. Шок! Питала сам ко ми је ошишао и обријао леви део главе? Ко ми је ушио тај део моје главе? Испричали су ми шта се десило. Рекли су ми да сам имала анеуризму која је изазвала мождани удар. Нисам имала појма шта то значи. Прошло је једно време да схватим шта ми се десило - навела је она.

Навршило се пуних 11 година од њене операције. Статус на Фејсбуку је писала баш у неко време када је и те ноћи оперисана.

- Не могу да заспим. Сада је среда, 02:12 часова. То је време када су ми отворили и оперисали главу. На једној контроли, један доктор ми је рекао да мој мозак ради 95%, а не 100%. За мене је то довољно. Други доктор ми је рекао: "Од хиљаду лица који су имали мождани удар, једно лице остаје живо, ви сте једна од тих". Хвала ти Боже на овом поклону - захвална је Ружица.

(Курир)