ЗНАЊЕМ ВЕЋ ГРАДЕ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Успешни средњошколци гости редакције "Вечерњих новости"

ДOK се на крају године сабирају успеси и праве биланси, ретки су они који могу да се похвале резултатима какве су остварили Василије, Андреј, Александра, Тара и Јана. Ови изузетни средњошколци нису само најбољи ђаци у својим школама, они су амбасадори знања Србије на најпрестижнијим међународним такмичењима из математике, физике, информатике, биологије, хемије, географије...

Фото: Д. Миловановић

Само током ове године освојили су више од 20 медаља, а збир њихових досадашњих признања премашује импресивних 250. Њихов таленат, рад и посвећеност довели су их на победничка постоља, од Сингапура до Бугарске. Као гости нашег листа, доказали су да су уз знање једнако снажни и скромност, радозналост и вера у будућност, у којој су учење и труд највеће вредности.

у редакцију су ушли тихо, готово стидљиво, са осмесима који више од речи говоре о скромности, него о десетинама медаља које носе иза себе. Са собом су донели причу о знању, истрајности и сновима који се мере резултатима, али се не своде само на њих.Иако су још средњошколци, ови млади људи већ су показали да знање не познаје границе, а да таленат, када се споји са радом и упорношћу, може да помери и личне и националне рекорде.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

У овом новогодишњем броју доносимо разговоре са њима, али и много више од тога - делић њихове младости, храбрости и вере да је свет лепше место када га покушамо разумети. Можда ће баш њихове речи некоме од нас бити подстицај да се одважи да се врати свом давно заборављеном циљу или да једноставно поверују да се снови заиста могу дохватити.

У години која долази, нека нас ови млади шампиони подсете да свака велика прича почиње једним малим, али храбрим кораком. Радост због сваке освојене медаље они су, протеклих година, поделили са нашим читаоцима, а "Вечерње новости" ће и у наступајућој 2026. години "резервисати" насловне стране за њихове нове победе. Успеси ових ђака забележелни су и камером на порталу "Новости" у серијалу - "Шампиони у фокусу".

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

ВАСИЛИЈЕ ХАЏИ-ПУРИћ, МАТУРАНТ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

ПРАВО УЧЕЊЕ ДОЛАЗИ ИЗ ГРЕШАКА

"МОРАТЕ пливати. Постојати. Носити идентитет", ове речи Иве Андрића невидљиво стоје иза свега што је Василије Хаџи - Пурић, матурант Математичке гимназије, до сада постигао. Јер његови успеси нису само збир медаља, већ резултат истрајности, радозналости и унутрашње снаге да, како каже цитирајући ноболовца, издржи "атмосферски притисак свега око себе".

Само ове године, освојио је чак 12 награда на државним и међународним финалима. На глобалном финалу СТЕМКО олимпијаде у Сингапуру окитио се златном медаљом и титулом апсолутног шампиона, потврдивши се као један од најистакнутијих младих умова своје генерације. Посебно место међу признањима заузима прва награда из физике на државном нивоу ICYS такмичења за научно-истраживачке радове. На међународним СТЕМКО такмичењима из Василије је освојио четири златне медаље из математике, злато из биологије, злато из физике и сребро из хемије. Укупно, иза себе има око 150 медаља из чак девет научних и уметничких дисциплина.

Ипак, за Василија знање не стаје на границама интернета и учионице. Како сам каже, право учење долази из личног искуства, грешака и истрајности, из онога што се мора самостално открити. Ту се Андрићева мисао о "бити човек" природно наставља у његовом погледу на свет.

- Када бих могао да се вратим на почетак свог пута, поручио бих себи да више читам биографије наших великих проналазача - открива Василије. - Посебно Михајла Пупина, чије речи о светлости звезда и "животном даху Бога" доживљавам као подсетник да нисмо надљуди, али да изнад нас лебди свет који тек чека да га спознамо. Ако бих морао да замрзнем један тренутак из ове године, то би био онај у Сингапуру, када сам решио задатак из алгебре и осетио дубоку захвалност према професорима који су ме увели у тајне рачунарске лингвистике. Тада сам схватио да се сва моја знања из различитих дисциплина укрштају у једну смислену целину.

У тој тачки сусрећу се таленат, рад, губитак, захвалност и смисао. И баш ту, између науке и живота, налази се Василије - млади човек који не само да плива, већ и свесно носи свој идентитет.

АЛЕКСАНДРА СПАСОЈЕВИћ, МАТУРАНТКИЊА ГИМНАЗИЈЕ У ЛАЗАРЕВЦУ

ПРЕПРЕКА КАО НОВИ ПОДСТИЦАЈ

МАТУРАНТКИЊА Гимназије у Лазаревцу Александра Спасојевић, доказује да када се удруже таленат, упорност, знање и искрена жеља да својим радом мењате свет набоље, резулатати не изостају. Међу бројним наградама истиче се пројекат "Четбот за психотерапију", вицешампион на Међународној конференцији младих научника на Тајланду, док јој је Софтвер за класификацију и дијагностиковање кожних обољења" донео две златне медаље на Такмичењу талената, као и на Смотри истраживачких радова.

Пут до успеха и није увек лак, али Александра је научила да притисак не доживљава као препреку, већ као подстицај. Сваку грешку види као прилику за учење и раст, верујући да се управо из изазова рађају највећи помаци. Посебно снажан утисак на њу оставио је боравак у Тајланду, где је имала прилику да упозна младе, инспиративне људе из целог света.

- Разговори о науци, животу и различитим погледима на свет обогатили су ме не само као истраживача, већ и као особу - прича Александра. - Верујем да су сусрети са људима, размена идеја и отвореност ка другачијим перспективама кључ личног развоја.

Критички се осврће и на образовни систем, сматрајући да превелики број обавезних предмета оставља мало простора за индивидуална интересовања и таленте. По њеном мишљењу, многи млади људи имају потенцијал за велике међународне успехе, али их фокус на оцене и бодове често удаљава од правог, функционалног знања и гуши истраживачки дух.

Александра већ гледа у будућност. Тренутно ради на развоју софтвера који би, уз помоћ камере, у реалном времену анализирао окружење и гласовно обавештавао корисника о дешавањима у простору. Могао би значајно да унапреди самостално кретање слепих и слабовидих особа.

- Вредност човека не мери искључиво медаљама и дипломама. Иако су признања важна, права лепота живота налази се у људима које упознајемо, причама које делимо и искуствима кроз која растемо. Радозналост и дружељубивост, најлепше су особине које човек може имати. Јер, највећи успех није збир награда, већ способност да останемо добри људи - поручује Александра.

ЈАНА ЛАНИШТАНИН, УЧЕНИЦА ДРУГЕ ГОДИНЕ ШЕСТЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

СВАКИ МАЛИ УСПЕХ, КОРАК БЛИЖЕ ЦИЉУ

У СВЕТУ младих истраживача, Јана Лаништанин, ученица друге године Шесте београдске гимназије, већ сада показује да талент и упорност иду руку под руку. Иако тек започела своје гимназијско путовање, иза ње су значајни међународни и домаћи успехи који је издвајају међу вршњацима. Бриљирала је на СТЕМКО олимпијади из биологије. Може се похвалити са шест медаља из биологије - две златне, две сребрне и две бронзане, као и књижевна награда што је доказ њене посвећености и љубави према науци.

За Јану, успех није само збир медаља. Вредности које негује од детињства, одговорност и поузданост, обликовале су њен карактер. Посебно се истиче њена способност да гледа на дуге стазе. Сваки мали успех, свака медаља, корак је ближе њеним сновима и циљевима. И када ствари постану тешке, Јана остаје доследна и упорна, верујући да је управо то кључ дугорочног успеха.

- Захвална сам мојој мајци што ме је учинила особом која сам данас. Те врлине су ме научиле да сваку обавезу схватим озбиљно и да се на мене може рачунати - признаје она.

Каже да је, генерално резервисана и не дели много са људима који јој нису блиски. Цени приватност и помало критикује данашњу транспарентност живота, али истовремено негује искреност и директност, вредности по којима се одмах препознаје.

- Оно што желим да људи знају о мени су моји ставови, и то не кријем - истиче она. - Осим научних успеха, срећном ме чине људи око мене. Поносна сам на моју породицу и пријатеље. Верујем да су људи који нас окружују веома важни и чине део нас самих. Имам привилегију да кажем да су они који мене окружују прави за мене.

Јана је пример да таленат није само питање успеха, већ и карактера, посвећености и способности да остане доследна себи и својим вредностима. Њени резултати су импресивни, али оно што највише инспирише јесте начин на који Јана комбинује озбиљан рад, упорност и искреност - и то све у свом, посебном стилу.

ТАРА КОЛЏИЋ, УЧЕНИЦА ТРЕћЕ ГОДИНЕ ПЕТЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

ТРЕБА НАМ  У ШКОЛАМА ВИШЕ ПРАКСЕ

ИАКО је тек у трећој години гимназије, Тара Колџић, већ осваја пажњу својом страшћу према науци и изузетним резултатима. Њени истраживачки радови и међународна признања показују да се ради о младом уму који не познаје границе радозналости и посвећености.

Ове године Тара је освојила златну медаљу на Интернационалној конференцији младих научника природних наука из области биохемије, као и прво место на Смотри научно-истраживачких радова. Посебно је импресивно што је у свом научном раду први пут користила метод изоловања витамина Б12 који је задивио професоре са светских универзитета, показујући не само знање, већ и иновативност и храброст да истражује нове приступе. Највећу предност данашњег времена Тара види у доступности знања и информација.

- Млади данас могу учити, истраживати и повезивати се са светом лакше него икада раније - каже она. - Ипак, постоје и притисак, преоптерећеност и потреба да се у мору информација пронађе прави пут и остане доследан себи и својим циљевима. Школе би требало да дају више простора практичном раду, истраживању и критичком размишљању, а мање пуком меморисању градива. Треба подстицати радозналост, креативност и индивидуална интересовања ученика, јер управо они обликују истраживаче и иновативне умове будућности.

За десет година Тара види себе као докторку која ради са пацијентима, али и као научницу која доприноси истраживањима и преноси своје знање другима. Тренутно ради на пројекту из области неуробиологије, с циљем да допринесе бољем разумевању процеса који могу имати значај за унапређење терапијских приступа и лечење различитих поремећаја и болести.

Бављење науком, признаје, захтева много времена и одрицања, често на рачун слободног времена и дружења. Њена највећа жеља је да настави да напредује у науци, остане доследна својим циљевима и сачува баланс између школских обавеза, истраживања и приватног живота.

- Када радите оно што волите и у чему се проналазите, сваки тренутак уложен у истраживање има смисла - истиче млада научница.

АНДРЕЈ ДРОБЊАКОВИћ, МАТУРАНТ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

ДОБРО ПИТАЊЕ ВРЕДНИЈЕ ОД БРЗОГ ОДГОВОРА

У СВЕТУ врхунских такмичења, где се границе знања стално померају, име Андреја Дробњаковића, матуранта Математичке гимназије, одавно се издваја. Његови резултати сведоче о изузетном таленту, али и о реткој ширини интересовања јер успешно осваја највише домете у математици, физици и хемији.

Само током ове године Андреј је, на најпрестижнијим међународним олимпијадама из физике и хемије, освојио чак 11 медаља. Укупан биланс његове досадашње каријере готово је тешко сагледати, око 50 медаља са међународних такмичења највишег ранга, док са домаћим признањима тај број премашује стотину. Ипак, Андреј се не везује за статистику. Како каже, медаље јесу потврда рада, али суштина је у процесу учења и сталног напредовања.

Посебно место међу признањима заузимају две златне и две сребрне медаље освојене на Европској и Међународној олимпијади из физике у претходне две године. Поносан је и на бројне друге успехе, а као једно од најзначајнијих достигнућа издваја прво место на Изборном такмичењу за Светску олимпијаду из физике 2025. године, признање које потврђује континуитет изврсности. Када говори о образовању, Андреј се залаже за суштинску, а не формалну промену. Истиче да иза изузетних резултата стоји и промишљен однос према времену.

- Школе треба да науче ученике да је добро постављено питање вредније од брзог одговора - каже Андреј. - Знање не треба посматрати као скуп готових чињеница, већ као процес истраживања и преиспитивања, што је нарочито важно у времену убрзаног развоја вештачке интелигенције. Кључ је у јасном постављању приоритета - на дневном, недељном и месечном нивоу. Човек може постићи готово све, али не и све одједном, због чега је неопходно усмерити енергију на оно што је у том тренутку најважније. Доследно поштовање распореда омогућава да се усклади школа, припреме за такмичења и друштвени живот. Уколико нешто не стигнем да завршим на време, настављам даље, не дајући да једна обавеза поремети цео дан.

Андрејева прича показује да врхунски резултати нису плод случајности, већ споја талента, дисциплине и дубоке радозналости. У времену брзих одговора, он припада онима који се не плаше да поставе право питање - и управо у томе лежи његова највећа снага.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ВРАЋАЊЕ НАДЕ У БОЉЕ СУТРА: Жељко Митровић посетио седморо малишана и баку Марију и донео им новогодишње поклоне

05. 01. 2026. у 13:04

Друштво

0 1

БАДЊИ ДАН - КАКО СЕ ПИШЕ У ЧЕСТИТКАМА? Избегните грешке у порукама - Ово је правописна замка!

05. 01. 2026. у 12:46

Друштво

0 0

ОГЛАСИЛО СЕ ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ: Сви путеви проходни

05. 01. 2026. у 11:47

Друштво

0 0

ВЕЈЕ, НЕ СТАЈЕ: Снег у лозничком и шабачком крају и под Мајевицом у Републици Српској

05. 01. 2026. у 11:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације