„СТОЈТЕ ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ“: На данашњи датум почело сахрањивање српских војника у Плаву гробницу - Вечни дом за хиљаде српских војника (ВИДЕО)

Драган РадојчинПр

21. 01. 2026. у 17:06

НА ДАНАШЊИ дан, пре тачно 110 година, у јеку Првог светског рата таласи Јонског мора код острва Видо постали су вечни дом за хиљаде српских војника. Био је то почетак једне од најпотреснијих епизода српске историје – настанак „Плаве гробнице“.

„СТОЈТЕ ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ“: На данашњи датум почело сахрањивање српских војника у Плаву гробницу  - Вечни дом за хиљаде српских војника (ВИДЕО)

Фото: Горан Чворовић

После натчовечанских напора повлачења српске војске кроз гудуре данашње Албаније и додатне голготе од 160 километара пешачењем кроз мочваре од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили очекивани савезнички бродови, српски војници почели су масовно да се разбољевају и умиру од тифуса, али и од глади и исцрпљености.

Голгота српских војника

Како није било довољно места у гробницама острва Крфа, али и на оближњем острвцу Видо, на које су оболели од тифуса пребацивани, а због опасности од ширења епидемије, донета је одлука да се сахрањују у мору.

Повлачење преко Албаније

Према званичним, али непотпуним подацима, до 23. марта 1916. године у Крфском каналу сахрањено је 4.847.српских војника и официра. У знак сећања на страдање наших војника, постојао је обичај да сви српски бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим српским ратницима.

Потресна родољубива песма која опева страдање српских војника у Првом светском рату

Мало је књижевних дела која су тако нераскидиво везана за историјски тренутак као што је то поема Милутина Бојића „Плава гробница“. Бојић, и сам сведок ужасног страдања српских војника, написао је песму која је постала химна српског страдања и васкрсења и неизоставан бисер огрлице српске књижевности.

Анализирајући ову песму не можемо, а да не конатстаујемо спајање хорора смрти и вечне славе, богат емотивни језик, контрасте између ужаса рата и страдања и будуће славе, те апострофе бродовима и мртвим војницима, у којима се наглашава патос (страсно узбуђење), родољубље и вечна успомена на жртву. Емотивно снажна, богата, сликовита, звучна и ритмична, иако може деловати и патетично због ратних околности, „Плава гробница“ постала је поема српског страдања и јунаштва у којој се спајају ужаси страдања и светиња, и у којој се трајно чува успомена на све оне који су положили живот за слободу отаџбине.

Ово су само неки од стихова које већ деценијама потресају душу сваког ко прочита Бојићеву поему, а свестан је голготе коју су почетком двадесетог столећа прошли српски војници. 

Плава гробница

…Стојте, галије царске ! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом….

…..Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге, тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада…..

…. А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно...

….. Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје,

…. колевка ће бити бајке за времена,

…. Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сећање које не бледи

„Плава гробница“ тако остаје дубоко урезана у колективну свест као доказ несаломивог духа једног народа који је, упркос потпуном уништењу успео да се опорави и извојује победу над много јачим непријатељем.

Милутин Бојић

Био је српски песник, драмски писац, књижевни критичар, позоришни рецензент, и војник. Рођен у Београду 1892. године, а а преминуо у Солуну 1917. године. Био је учесник Првог светског рата и српске голготе на Крфу. Пасионирани проучавалац Библије, надахњивао се и делима Виктора Игоа, Фридриха Ничеа, Шарла Бодлера, Лава Толстоја, Антона Чехова и Сигмунда Фројда. Најпознатији је био по патриотској поезији, где је покушавао да опонаша Игоове реторичке стихове. Михаило Ђорђевић, пишући о Бојићу у својој књизи наводи, да би „Бојићев утицај на српску књижевност био још већи да је преживео рат“, хвалећи га као „ једног од великих песника 20 века“.

БОНУС ВИДЕО : 

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - краљице злочина

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

21. 01. 2026. у 16:48

Коментари (0)

ОДРЕКЛА СЕ ЈАВНО РУСИЈЕ, ПА ОДМАХ ДОЖИВЕЛА ОВО! Велика руска звезда није ни сањала да шта ће да јој се деси