ОНЕ ПОМЕРАЈУ ГРАНИЦЕ НАУКЕ: Ана Салевић, Милица Мартиновић и Јелица Милошевић, добитнице националних признања "За жене у науци"
МЛАДЕ су, успешне и веома посвећене научном раду који захтева много упорности и одрицања.
министарство науке
Ана Салевић, Милица Мартиновић и Јелица Милошевић, све три доктори наука, баве се различитим областима - Ана је стручна за паковање хране, Милица прави козметичке производе, а Јелица истражује Паркинсонову болест. Ове три даме су и добитнице националних признања "За жене у науци" за 2025. које се сваке године додељује најуспешнијим младим научницама.
Ана, Милица и Јелица за наш лист говоре о томе како су донеле одлуку да се посвете науци, објашњавају шта њихова, за обичан свет комликована наука, тачно подразумева, колико им остаје слободног времена и чему га посвећују...
АНА САЛЕВИЋ, АСИСТЕНТ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ: Као дете маштала о лабораторији
МОЈА истраживања спајају науку о храни и материјалима и фокусирана су на развој активних, биоразградивих амбалажних материјала за паковање хране. Циљ је да амбалажа активно чува квалитет и безбедност хране, продужи свежину и смањи отпад. Истражујем како се природни састојци из биљака, воћа и пољопривредног отпада, као и еколошки прихватљиви полимери, могу користити за развој функционалне амбалаже која штити храну од кварења, смањује депоновање амбалажног отпада и доприноси одрживости. Добит ових истраживања је вишеструка - безбеднија и квалитетнија храна, мање отпада и чистија животна средина.
приватна архива
Наука је за мене одувек била простор радозналости и сталног откривања. Кроз године образовања и рада љубав према науци је расла и обликовала мој пут у позив који ме потпуно испуњава. Сарађивала сам са истраживачима из различитих институција из Србије и иностранства, што сматрам драгоценим искуством. Инспирише ме да стално тежим новим решењима.
Ван лабораторије енергију и инспирацију проналазим у трчању, спорту, дугим шетњама и читању. Путовања ме подстичу да свет посматрам из нових перспектива, а највећи извор среће ми је сестричина, која сваки дан чини посебним. Трчање ме је научило стрпљењу, дисциплини и упорности - особинама које свакодневно уносим и у научни рад.
МИЛИЦА МАРТИНОВИЋ, АСИСТЕНТ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ: Свима би хтела да обрише боре
ФОКУС мојих истраживања су тзв. дермокозметички препарати који представљају граничне производе између козметичких производа и дерматолошких лекова, што значи да садрже активне супстанце које неће само деловати на површинске слојеве коже, већ ће продрети дубље и остварити "јаче" дејство од козметичких производа. Поред тога, циљ је приликом њихове формулације у што већој мери користити сировине природног порекла и тако добијемо безбедније производе који и даље могу бити веома ефикасни.
Стремимо ка томе да добијемо препарат који остварује well-aging дејство, што значи да за разлику од anti-age приступа где је првенствено акценат на брисању бора, well-aging препарат позитивно утиче на целокупно здравље коже. Такође, фокус је и на томе да сам приступ израде дермокозметичког препарата буде окренут ка очувању животне средине, јер се екстракти које користим израђују помоћу "зелених" метода екстракције применом природних еутектичких смеша, које су биоразградиве.
приватна архива
Као дете сам једно време маштала да ћу постати научник који ради у лабораторији и "мућка" нешто занимљиво у епруветама. У основној и средњој школи такмичила сам се из математике, хемије, биологије и физике, а љубав према природним наукама се наставила на студијама фармације на Медицинском факултету у Нишу. Пошто сам завршила студије као први студент који је дипломирао са просечном оценом 10,00 на студијском програму фармације и као најбољи дипломац на том смеру, одлучила сам да се опробам на докторским студијама. Факултет је запошљавао најбоље студенте, па сам 2019. почела да радим као сарадник у настави на Катедри за фармацију, и изузетно сам захвална менторки проф. др Ивани Нешић.
Ја сам неко ко веома воли своју земљу и сматра да нема лепших речи него речи изговорених на матерњем језику. Јако је битно наћи времена за активности ван посла и што мање носити посао кући. Колико слободно време дозволи, прија ми да одем на тренинг, да читам, учим страни језик или свирам клавир. Посебно волим да проводим време са драгим људима, са породицом и пријатељима. Имам ту срећу да никад нисам сама, јер су ми родитељи подарили сестру Милијану и браћу Милана и Мартина. Највећу подршку несумњиво ми пружа мој вереник Никола са којим делим свакодневицу и планове за будућност.
ЈЕЛИЦА МИЛОШЕВИЋ, ДОЦЕНТ НА ХЕМИЈСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ: Тражи лек за Паркинсонову болест
ОБЛАСТИ којима се бавим су биохемија и биофизика протеина. То су интердисциплинарне области у којима се преплићу биохемија, физичка хемија и сродне области. Све служе као алати за разумевање како молекули протеина функционишу. Ови молекули имају сложену структуру која је код многих протеина динамична па се може мењати као део њихове функције. Међутим, промене у структури протеина некад могу бити драстичне и водити томе да протеин изгуби своју функцију што може довести до настанка патолошких стања. Управо то се дешава у бројним неуродегенеративним болестима у којима настају наслаге протеина које су у форми фибрила. Онда настају различите деменције и разноврсне друге болести. Један такав протеин гради тзв. амилоидне фибриле различитих структура и као последица се развија Паркинсонова болест. Идеја мојих истраживања јесте да испитамо и боље разумемо разлике између тих фибрила и њихову везу са развојем Паркинсонове болести. Деценије истраживања протеина довеле су до тога да се у 21. веку развије алат за предвиђање њихове структуре уз помоћ вештачке интелигенције.
приватна архива
Јелица Милошевић
Наука је захтевна област. Окружење ће често за особу која је успешна у некој области рећи да ствари обавља са лакоћом. То није лакоћа која је дошла сама од себе, то су заслуге појединца и тог континуираног рада.
Део истраживања радила сам на Универзитету у Лунду у Шведској током постдокторског усавршавања, и стекла непроцењива знања и искуства, пре свега захваљујући професорки Сари Линсе која је изузетно успешна научница, а била је и председница комитета за доделу Нобелове награде. Поред сјајне сарадње, која је настављена, решила сам да се вратим у Србију, почела сам да сарађујем и са универзитетима у Италији, Чешкој аплицирањем за заједничке пројекте.
Обожавам уметност, најразличитију. Музика је део сваког мог дана, партнер и ја често слушамо плоче, редовно идемо на концерте, некад се путовања планирају само због бенда који има наступ. Обожавамо обилазак нових места и упознавање културе, обичаја и свега специфичног што одликује неки географски простор. Недавно смо се вратили са путовања по Јерменији и Грузији и пуни смо искустава која су нас обогатила. Волим књижевност, поезију и прозу, као и позориште и филм. Осим уметности, за редован баланс ми је веома битан контакт са природом, планинарење и физичка активност.
Препоручујемо
ОДАБРАНИ ПРВИ ПАЦИЈЕНТИ: Они ће примити руску вакцину против карцинома дебелог црева
09. 02. 2026. у 20:48
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду
РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.
09. 02. 2026. у 11:26
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Коментари (0)