ДРАГАН СТАНИЋ: Матица српска већ 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз искушења

ПРЕДСЕДНИК Матице српске Драган Станић изјавио је данас на Свечаној академији у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске да та установа захваљујући интелектуалној, просветној, народној и политичкој стабилности коју је стекла током претходних 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз сва нова историјска искушења.

Фото Танјуг/NENAD MIHAJLOVIĆ

-Навршила су се два века трајања наше и ваше Матице српске. Са њом је и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије живети него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана и да није обављала своју мисију, рекао је Станић на свечаности у Српском народном позоришту.

Подсетио је да је повод настајања Матице српске жеља добронамерних и предузимљивих Срба из тадашње Пеште да помогну Георгију Магарашевићу у спасавању часописа "Серпске летописи" који је почео да излази 1824. године.

Указао је на то да је та акција успела и да је тај часопис почео поново да излази 16. фебруара 1826. године од стране тада основане књижевне, научне и културне установе Матице српске.

-Један велики почетак излажења књижевно-научног часописа изазвао је почетак рада нове, Србима неопходне и драгоцене културне установе, најстарије од свих које ће тек потом настати. Тај часопис који се од 1873. назива 'Летопис Матице српске', заједно са америчким часописом “The Yale Review”, данас јесте књижевно-научни часопис који на читавом свету најдуже у континуитету траје до наших дана, рекао је Станић.

Истакао је да је часопис опстао захваљујући заштити Матице српске која му је омугућила и да се развија.

Додао је да нису српски спортисти носиоци веома озбиљних рекорда у светским оквирима, већ и српски књижевници, уметници, научници и институције различитих профила.

Констатовао је да су часопис "Летопис Матице српске" и Матица Српска суштински усмерени ка стварању три сазнајна стваралачка циља и навео је да су то изградња идентитетских сазнања о Србима и самим тим ка неговању књижевних, научних и културних вредности таквог карактеру, ка сазнању словенског света и заједништва места Срба и ка сагледању Европе, европске књижевности и културе и светских хоризонта релевантних за српску културу.

-Наша установа настојала је да привири и организује пре свега сазнајну димензију књижевног, уметничког, научног и културног стваралаштва у најширем смислу те речи. На таквом темељу Матица српска је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру, рекао је Станић.

Додао је да је Матица српска уверена да је знање истинска потреба целог српског народа.

-Овакву просветитељску оријентацију Матица српска је уз неопходне модификације носила и преносила кроз веома различите културно-историјске епохе. Од свих тих епоха и стилских формација у распону од просветитељства, класицизма, предромантизма, романтизма, па надаље до модернизма, до постмодернизма и нео-авантгарде, Матица је успела да преузме оно најбоље и да угради у свој вечно усавршавани просветитељски програм, рекао је Станић.

Указао је на то да је Матица српска успела да преузме оно најбоље од Вуковског реформског покрета, Милетићевог и милетићевског политичког покрета који је, како је рекао, Матица српска спонтано и стрпљиво усвјала и надограђивала озбиљним радом у култури.

Навео је да је Матица српска имала многа искушења, да је ту било "и лутања и тражења и дугих преиспитивања", али да су најсветлији циљеви увек јасно били видокругу.

С тим у вези, Станић је навео да је Матица српска успела да обавља своју мисију у домену политичких и државно-правних односа, као и у различитим системима - од хабсбуршког царства преко Краљевине Југославије и Социјалистичке федеративне републике Југославије па до Републике Србије.

-Преживела је револуционарна збивања и грађански рат, као што је преживела и Први и Други светски рат. Историјска искуства Матице српске подучавају нас да сваки напад на Матицу српску и српску културу уопште наговештава и продужетак насиља те угрожавања чак и голе егзистенције српског народа. После свих разводних историјских догађаја, установа се успешно опоравила и постојала јача те садржински богатија. Тако нешто се могло десити пре свега због тога што је Матица српска имала јасан основни стратешки оријентир па је око таквог оријентира могла увек изнова да окупи креативну енергију нових млађих ентузијастичних делатника, рекао је Станић.

Истакао је да Матица српска има установе највишег реда и значаја у српског култури наводећи да су то Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Издавачки центар Матице српске, што је некада било издавачко предузеће.

-То је понос не само матичиног система, него и српске културе у целини. Кад се томе додају и установе у чијем оснивању је Матица активно учествовала, почев од Српског народног позоришта, Музеја Војводине, Стељиног позорја и других, када се додају друштва чланова Матице српске у Црној Гори и Републици Српској, онда се овај ланац установа и удружења незаустављиво шири и постаје јасно да је Матица српска својеврсна алма матер, хранитељица, мајка, у којој су се зачињала и рађала различита чеда, плодови који су својим сазревањем постајали засебне институције од капиталног значаја за српску културу, рекао је Станић.

Додао је да Матица српска одржава блиске везе са сродним сестринским установама попут Српске академије наука и уметности, Академијом наука и уметности Републике Српске, на Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду и другим.

-Веома је много установа и удружења с којима се сарадња остварује, а Матица српска настоји да буде присутна на целокупном српском културном простору, укључујући и Србе у расејању, ма где они живели, рекао је Станић.

Навео је да Матица Српска сарађује и са Матицом словачком из Мартина, Матицом војвођанских Словака са седиштем у Башком Петровцу, с Матицом Моравском из Брна, Матицом Словеначком из Љубљане и са другим.

-Матица српска је потпуно отворена и спремна да на темељу озбиљнијих научних сазнања и широког програма остварује проток идеја, културних вредности и људи, спремних да с пуном националном самосвешћу градимо заједнички европски и светски комуникационо-културни простор, рекао је Станић.

Додао је да иако је тешко остварити тај амбициозни миротворни програм културне делатности због тога што је на делу "страшна ратна стратегија" и "реторика удружена са одсуством воље да се постепено решавају спорне ситуације и да се дође до прилике за успостављање истинског мира", Матица српска, као и српска држава и српски народ, треба посвећено да раде у корист таквог миротворног циља.

Говорећи о вештачкој интелигенцији, Станић је рекао да Матица српска кроз то поље мора бити другачија и мора постављати питања о хуманистичким консеквенцама тог продора у људско знање, у човеков ментални хабитус, у танане душевне доживљаје, у друштвено биће, а поготово у светскополитички систем односа међу државама и народима.

-Овакав бездушни свет који настаје није свет Матице српске, а није ни свет у какав је српски народ традиционално веровао и због тога се увек морамо подсећати на читав систем завета и заветних сазнања које је Матица српска изградила током своја два века постојања. Ништа од онога што се током та два века показало трајног значаја и значења не сме бити заборављено, оценио је Станић.

Указао је да су завети који постоје још од Карловачке митрополије и целокупне Српске православне цркве, од њених светосавских темеља и даље важни.

-Оснивачи Матице српске су забележили у свом првобитном акту да Матица српска почиње од дана Светога Саве, првог просветитеља српског године 1826. Тог дана су се по предању оснивачи установе први пут договорили о циљу свога окупљања, подсетио је Станић.

Додао је да Матицу српску обавезује да чува светотајнску духовну супстанцу у себи, српском народу и у српској држави.

Истакао је да немамо чега да се бојимо и да када смо збуњени треба молитвено да кренемо у сусрет духовној сили која ће нас поучити шта треба да чинимо.

-И зато Матицу српску ништа не би смело да одвоји од Господа Бога, Исуса Христа, од Српске православне цркве, од српског народа и државе за које ћемо се сви заједно и Богу молити и духовно делати и културом стварати, рекао је Станић.

Свечаној академији присуствовали су и саветник председника Републике Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, патријарх српски Порфирије, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и друге угледне званице.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Друштво

0 14

ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ Патријарх Порфирије: СПЦ и Матица српска иду у корак и иду истим путем, али свака у свом призиву (ФОТО)

16. 02. 2026. у 20:08

Политика

0 14

"БИЋЕТЕ ПРВИ ЈАХАНИ, ВИДЕЋЕТЕ" Блокадер Јаћимовић из Новог Сада брутално прети новинарима и већинској Србији

16. 02. 2026. у 19:25

Политика

0 16

СЛИКА ИЗ ВАЗДУХА: Погледајте колико се блокадера вечерас окупило у Новом Саду (ФОТО)

16. 02. 2026. у 19:10

Политика

0 19

ШАЧИЦА БЛОКАДЕРА ДОВЕЗЛА СЕ АУТОБУСИМА У НОВИ САД: Хоће да униште свечаност посвећену Матици српској, вређају и псују новинаре

16. 02. 2026. у 18:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације