СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

Драган Радојчин
Драган Радојчин

26. 02. 2026. у 19:30

НА ДАНАШЊИ дан Србија слави Светог Симеона Мироточивог – великог жупана Стефана Немању, владара који је мач заменио крстом, ујединио српске земље и ударио темеље нашој државности и духовности.

СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

Фото: Г. Шљивић

Његове свете мошти у студеничкој царској лаври већ осам векова почивају као најсветлији залог нераскидиве везе народа, државе и вере.

Док се јутарња магла полако подиже изнад реке Студенице, звона манастирског комплекса данас посебно свечано одјекују долином. Она позивају верни народ да се поклони моштима свог утемељивача, који је на врхунцу земаљске славе изабрао монашки мир и постао први светитељ из лозе која је изнедрила најславнију српску историју.

Повратак у Студеницу

Иако је Стефан Немања уснуо у Господу на Хиландару 1199. године, његова последња жеља била је да почива у својој највећој задужбини – Манастиру Студеници. Историјски записи и житија бележе потресан сусрет браће 1208. године, када је најмлађи син, Свети Сава, пренео очеве мошти из Свете Горе у Србију. Над овим светим кивотом, Сава је успео у готово немогућем – измирио је завађену браћу Вукана и Стефана, зауставивши крвави братоубилачки рат међу Србима.

Фото: Танјуг/Иван Симић

Гроб Светог Симеона у Богородичиној цркви данас представља један од најважнијих споменика српске историје, културе и духовности. Смештен је уз јужни зид наоса, у величанственом белом мермерном саркофагу. Према стручним истраживањима Српске академије наука и уметности, овај саркофаг је од самог оснивања храма замишљен као централно место култа светог родоначелника, око ког ће се вековима сабирати српски народ.

Тајна благоуханог мира

Оно што ово свето место чини јединственим и вековима привлачи реке ходочасника јесте феномен мироточења. Ово чудесно изливање миомирисног уља (мира) из светитељевих моштију први пут је забележено на Хиландару, али је наставило да се излива и у Студеници након преноса. За тадашњу Србију, тај благодатни чин био је јасна потврда Симеонове светости и божански печат над судбином српске државе.

Данас, на дан манастирске славе, верници притичу светитељу тражећи утеху и исцељење, верујући у снагу молитви пред оцем нације који је, како се записано чува, „својим миром зацелио све ране српског рода“. Као посебна драгоценост и реликвија, вернима се на поклоњење и целивање износи бочица светог мира запечаћена воском, која се чува у манастирској ризници.

Празни гроб који лечи

Иако се мошти Светог Симеона данас налазе у кивоту испред иконостаса, посебну пажњу и даље привлачи његов првобитни мермерни саркофаг уз јужни зид Богородичине цркве. Управо из овог места је 1208. године потекло свето миро, доносећи дуго очекивани благослов и учвршћујући јединство народа. Многи се и данас моле управо изнад овог празног гроба, верујући да он и даље одише благодаћу светитеља и помаже у исцељењу болести и породичних недаћа.

Фото: СПЦ

Молитва за будућност рода

У народном предању, Свети Симеон остао је упамћен као заштитник породице и неко ко је нарочито благонаклон према деци. Стари обичаји налажу да се на овај велики празник обавезно упали свећа за здравље најмлађих, док се пред светитељевим ликом узносе молитве за слогу и напредак дома.

Студеница – Царска лавра и колевка српске духовности

Задужбина Стефана Немање, грађена између 1183. и 1186. године, с правом носи назив Света српска царска лавра. Као споменик културе од изузетног значаја, Манастир Студеница је још 1986. године уврштен на УНЕСКО-ву листу Светске културне баштине. Овај активни мушки манастир и данас заузима прво место по достојанству у целој Српској православној цркви.

Осим гроба Светог Симеона, тишина манастирских зидова чува и нетљене мошти Свете Анастасије (у свету Ане, Немањине супруге) и Светог Симона монаха (краља Стефана Првовенчаног). Духовни живот и данас се одвија према строго зацртаном Студеничком типику који је написао Свети Сава по угледу на Карејски типик. Управо је овим актом у Студеници основана и прва српска болница по византијским узорима, чиме су постављени темељи  медицине и фармације код Срба.

На литицама изнад манастира и данас пркосе времену Горња и Доња испосница, где се поједини монаси – еремити (пустињаци) и даље подвизавају, доследно пратећи сурови подвиг и узвишени пут Светог Саве.

Док одјекују молитве у Студеници, овај празник се једнако свечано обележава у свим храмовима и манастирима широм српских земаља, као и у расејању, свуда где се јурисдикционо протеже Српска православна црква. Прослављајући свог родоначелника, српски народ данас не слави само прошлост, већ у Светом Симеону проналази трајни путоказ за очување свог идентитета, вере и породичних вредности у вековима који долазе.

БОНУС ВИДЕО: 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.

26. 02. 2026. у 11:01

Коментари (1)

НИСМО ВИШЕ БЛИСКИ: Бане Мојићевић открио истину о односу са Милицом Тодоровић