ОПАСНИ РАТОВИ КОЈИ СЕ ВОДЕ БЕЗ ИСПАЉЕНОГ МЕТКА: Књига проф.др Марка Парезановића о хибридним сукобима јединствени је спој теорије и праксе

ХИБРИДНИ рат је комфоран јер се води путем меке моћи: он је прикривен, перфидан, манипулативан и изненадан. Његов главни циљ није, као у класичном оружаном сукобу, ангажовање скупе војне силе која треба да надјача противничку, запоседне и држи под окупацијом одређени простор. То много кошта и има ограничен рок трајања.

FOTO: Privatna arhiva

Хибридним ратом се јефтиним средствима освајају душе људи са противничке стране који се тако претварају у живу силу која се бори сама против себе и окупира сопствену земљу.

То су само неке од теза из изузетне књиге "Хибридни рат - од доктрине до праксе" безбедносног стручњака др Марка Парезановића, редовног професора и једног од оснивача Академије за националну безбедност, чији је издавач "Печат". Ово дело је својеврсни "дестилат" огромног теоријског знања и непосредног искуства из хибридно-ратних дејстава, што га чини јединственим и различитим од мора теоретско-аматерских памфлета на ову тему.

- Имао сам ту животну и професионалну срећу, али и несрећу да у различитим периодима будем и актер и сведок са обе стране хибридног фронта; деструктивно дејство хибридне ватре осетио сам небројено пута. Околности су се тако сложиле да ова књига излази на крају постојеће и почетку нове епохе хибридног ратовања. Невоља је у томе што живимо у хибридном времену у правом смислу те речи. У региону у коме живимо најмање две државе из окружења Србије су хибридне, плус једна хибридна творевина, насилно и вештачки формирана на територији јужне српске покрајине.

- Ако се погледа шире геополитичко окружење, једноставно се долази до закључка да данашња Европска унија представља хибридну заједницу старих, уморних држава са огромним друштвено-цивилизацијским противречностима, а хомогенизовану са деформисаним системом вредности и хибридним режимима. Данас у Европи углавном владају политичке мањине, а неће се погрешити ако се каже да су оне нелегитимног карактера, које са малом, а некада и минималном подршком народа у својим државама остварују пуну и доминантну контролу власти - каже проф. др Парезановић.

FOTO: Privatna arhiva

Он наглашава да хибридни рат увек "левитира између мира и рата" и да то стање константне деструкције и напетости може да траје дуго, исцрпљујући мету агресије, друштво или државу која се непрекидно налази у стању непосредне ратне опасности. Када се процени да је жртва довољно ослабљена, он се лако може претворити у конвенционални оружани сукоб.

- Хибридни рат је изразито опасан облик агресије, јер његов фокус је борба за човеков ум. Преко усмереног психолошког деловања може се извршити "програмирање" милиона умова и циљано друштво окупирати без испаљеног метка, подразумева се уз преузимање свих најважнијих ресурса. Највећа опасност за човечанство је упаривање хибридног ратовања и вештачке интелигенције. Младе генерације ће све мање учити и читати, биће довољно да поседују мобилни телефон или таблет. Тамо ионако доста тога пише, али само оно што креатори софтвера желе да буде написано. Зато се мозак и интелект неће развијати на адекватан начин, ишчезнуће осећај за промишљање, критичку мисао, лични став, макар био и погрешан. О свему томе неко други ће водити рачуна, људи ће се све више дехуманизовати и роботизовати. Зато ће хибридни рат доживљавати експанзију, јер ко буде контролисао људске умове, спроводио хибридне операције инжењеринга и манипулације свешћу, тај ће контролисати народе, територије, ресурсе - упозорава др Парезановић.

Књига "Хибридни рат - од доктрине до праксе" може се без дилеме упоредити са мемоарским делима војсковођа који су после проласка "кроз ватру и воду", суочавања са вечном људском жудњом за моћи и необузданим страстима које она ослобађа, као и са релативношћу пораза и победа, желели да своја искуства оставе на општу корист, изнад свега своме народу. О томе сведочи и куриозитет да се аутор, иако универзитетски професор, не заклања иза цитата мисли других људи, табела, графикона и мноштва фуснота које се у нашој научној јавности тумаче као крунски доказ релевантности написаног, иако је реч најчешће само о интелектуалном кукавичлуку у одбрани сопственог мишљења.

FOTO: Privatna arhiva

- Ова књига је аутентично промишљање засновано и на теорији и на пракси. Иако дубоко свестан да она неће изменити готово ништа, да ће кинетичка енергија хибридног ратовања добијати на својој динамичности, те да ће хибридни сукоби постати све већи мултипликатор нових претњи, са моје стране ипак постоји амбиција да се ова тема приближи ширем читалачком кругу. Тим пре јер се у доступним текстовима, медијским садржајима и научним радовима на интернету налазе махом анализе које одишу једностраношћу или делимичном објективношћу, а које су претежно креиране у северноатлантским центрима - каже др Парезановић.

Он наглашава да хибридни рат није ствар будућности, већ садашњости, а да су његови протагонисти уграђени у свако друштво:

- Постоје политичке странке хибридног карактера, у многим институцијама распоређени су кадрови са хибридним дипломама, није реткост да услед хибридизације у појединим друштвима најгори добијају одговорна места. Хибридни су све више и међуљудски односи, засновани на голим интересима, издаји, лицемерству, неморалу, бескичмењаштву, подаништву и најгорим морално-карактерним особинама. Хибридно се и комуницира, све мање путем личних сусрета, а све више преко друштвених мрежа. Институт пријатељства је све мање присутан, брачни и породични односи су све подложнији хибридизацији, да не помињемо бујање хомосексуализма, наркоманије, џендер идеологије и сличних тешких патолошких стања и појава. Штетне последице нису заобишле ни древне религије, па смо сведоци оснивања хибридних цркава попут оних у Украјини или Црној Гори, са амбицијом да се на тај начин формирају и на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и лажне државе Косово, где се вољом западних обавештајних служби и преосталих Фанариота из Цариграда прави нови деформисани конгломерат, који носи све што је не само против Бога, вере, хришћанства и православља већ и мирног, нормалног и цивилизованог живота и суживота.

На питање шта је хибридни рат није једноставно одговорити јер не постоји јединствена дефиниција. Он се никада не објављује, не постоје међународне конвенције које га регулишу, води се свим средствима, мимо свих правила.

vikipedia

- За разлику од конвенционалних, хибридни ратови не познају институте прекида ватре или примирја, они се воде далеко од очију јавности, али се њихове последице итекако осећају. Најприближније је рећи да је то савремени облик вођења сукоба комбинованом употребом конвенционалних и неконвенционалних средстава, како би се постигли планирани политички циљеви и остварила стратешка предност над противником. Хибридно ратовање се најчешће врши политичким и економским дестабилизацијама, увођењем политичких или економских санкција, трговинским блокадама, берзанским манипулацијама, нападима на финансијски систем, те објекте критичне инфраструктуре и природне ресурсе, психолошко-пропагандним деловањем, сајбер нападима, извођењем специјалних војних операција, диверзија, саботажа, циљаном повредом граничних линија, оснивањем и ангажовањем приватних војних компанија, коришћењем "услуга" терористичких група и организација, коришћењем људи из криминогене средине, миграната и миграционих таласа - набраја др Парезановић.

Он наглашава да је Србија од почетка распада Југославије изложена свим врстама хибридних напада међу којима су можда најподмуклији они који се изводе манипулацијама међународним институцијама, као што су Уједињене нације. Оне су се својом привидном неутралношћу показале као савршен механизам за стигматизацију целих народа, а Срби су били прве жртве те врсте хибридне агресије.

- Међународне резолуције и декларације су инструменти хибридног ратовања који се користе на стратегијском нивоу борбе. Њима се упире прстом у одређену државу, интернационализују се питања у оквиру једне земље или више њих. Преко такве активне спољнополитичке позиције могу се стварати услови за економске притиске, увођење санкција, делимични или потпуни прекид дипломатских односа све до легитимизације и легализације агресије. Све је то примењено на СР Југославији и Србији. НАТО агресија 1999. је извршена уз грубо кршење међународног јавног права, без одлуке Савета безбедности УН, што је преседан у међународним односима. Тада је погажен институт резолуција у оквиру УН, при чему је НАТО агресија била својеврсна "легализација" система двоструких стандарда у међународним односима - каже др Парезановић.

vikipedia

Он подсећа да је "диригованом" резолуцијом СБ УН 1993. основан и контроверзни Хашки трибунал, који је декларативно представљен као међународни суд који ће допринети задовољењу правде и помирењу међу народима бивше Југославије, а постао је извориште хибридног притиска и пристрасности, једностраности и политичког одлучивања приликом изрицања пресуда, спроводећи селективну правду. Пример злоупотребе УН одиграо се и у мају 2024. када је Генерална скупштина на контроверзан начин усвојила резолуцију о наводном геноциду у Сребреници.

- Она је изгласана управо захваљујући подршци атлантистичких и великог дела европских структура које су биле заинтересоване да би се, између осталог, "легализовале и легитимизовале" њихове деструктивности на простору некадашње Југославије. Када је у питању хибридно ратовање уз помоћ међународних резолуција и декларација, врло опасан механизам су негативни психолошки ефекти по један народ, који могу да проистекну након њиховог усвајања и међународног легитимизовања. Наиме, посебно осетљиве категорије друштвених односа су оне које су повезане са питањима ратних злочина, људским правима и слободама и слично; стога доношење таквих резолуција и декларација неминовно прави поделе у друштву и негативно утиче на морал. Тада испливавају и појаве које се могу довести у везу са поремећајима на пољу моралних вредности, због чега неретко долази не само до опортуног већ и све израженијег калкулантског односа према национално значајним питањима. Услед негативне пропаганде у народ се тихо увлачи црв сумње, морално-психолошка преиспитивања постају свакодневица, чиме се остварују когнитивни ефекти хибридног рата - каже др Парезановић.

Показало се да прикривеност, манипулативност и перфидност хибридних метода дају моћније резултате од класичне окупације војном силом и насиља које мобилише противника да узврати:

- Хибридно ратовање се води и употребом меке моћи где се одређене идеје, наративи, ставови или систем вредности шире постепено, ненаметљиво ради њиховог добровољног усвајања и прихватања. Оно што се у једном друштву прихвати на такав начин је веома опасно, а истовремено веома делотворно са аспекта онога ко такве активности спроводи. Сваки насилни сценарио, може да произведе контраефекте или пак да егзистира у одређеном друштву искључиво док постоји дејство силе и притисак. Због тога хибридно ратовање у својој основи не садржи силу као главно средство принуде, као што је то случај са конвенционалним облицима ратовања. Стратешка предност се остварује спорије, али се ефекти задржавају дуже. Хибридно ратовање је зато постало доминантан модел савремених конфликата, где су се у сивим зонама изгубиле границе између рата и мира, готово увек стварајући утисак борбе против невидљивог непријатеља.

ЗАХВАЛАН ИЗДАВАЧУ И РЕЦЕНЗЕНТИМА

АУТОР је на свесрдној помоћи и сугестијама захвалио рецензентима: академику Славенку Терзићу, академику Дарку Танасковићу и проф. др Рељи Жељском.

- Захвалност упућујем и свом издавачу и рецензенту Милораду Вучелићу, оснивачу магазина "Печат", врсном интелектуалцу и доајену српског новинарства са којим сам много времена провео у интересантним и плодотворним разговорима на тему хибридног ратовања - нагласио је др Марко Парезановић.

ДИГИТАЛНИ ПРОСТОР И КЛАСИЧНИ МЕДИЈИ

Хибридни сукоб не познаје границе, води се на копну, мору и у ваздуху, у радиофреквентном спектру, у дигиталном простору и у оквиру класичних средстава информисања.

- Поред прикривености, одлике хибридног рата су изненадност и муњевитост у извођењу, при чему се избегавају могућности уласка у отворени сукоб. Важна особеност у хибридном ратовању је коришћење такозваних прокси држава или организација које представљају платформе за извођење хибридних напада како би се прикрили прави наручиоци хибридних удара. На тај начин се држава која је покровитељ хибридне агресије чува од директне компромитације и међународне осуде - наводи др Парезановић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОД ЗИМЕ ДО ЛЕТА У ЈЕДНОМ ДАНУ: Температура данас у минусу, па иде до 20 степени

07. 03. 2026. у 00:00

Друштво

0 1

СЛЕТЕО У БЕОГРАД: Авионом Ер Србије евакуисано укупно 262 путника, међу којима и 14 беба

06. 03. 2026. у 23:53

Фељтон

0 2

БРАНИСЛАВ НУШИЋ КУМУЈЕ КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРА: Збор на Велику Госпојину 1903. године био је највећи женски политички скуп у Србији

06. 03. 2026. у 18:00

Друштво

0 0

ЦВЕЋЕ И ЧЕСТИТКЕ ЗА ЛЕПШИ ПОЛ: Министар Гашић поводом Дана жена уручио поклоне припадницама система одбране

06. 03. 2026. у 16:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације